BILJA KRSTIĆ ZA KURIR: S nestrpljenjem čekam premijeru u Nišu filma o 50 godina moje karijere. ali i nastupe u Kolumbiji i Meksiku

Naša najpopularnija etno-grupa Bistrik postoji već više od dve decenije, a prvi put je nedavno nastupala u Kini. Za Bilju Krstić i njenu grupu nema odmora ni ovog leta. Na jesen ih čekaju nastupi u Kolumbiji i Meksiku, što je bio samo jedan od povoda za razgovor sa umetnicom koja je čuvar naše tradicije i promoter srpske kulture širom sveta.

U Pekingu smo proveli nezaboravnih sedam dana a naš koncert bio je veoma posećen, puna sala i veoma lepa atmosfera. Družili smo se posle koncerta s publikom, koja je bila veoma zainteresovana da čuje nešto više o našoj tradicionalnoj muzici, našim pesmama, instrumentima sa ovih prostora.

Kako su kineska publika i mediji reagovali na vašu muziku?

- Kinezi ne poznaju našu muziku, ali su veoma lepo reagovali na koncertu i bili vrlo otvoreni i spremni da je čuju. Na koncertu su cupkali u ritmu pesama i s velikom pažnjom pratili pesme u sporijem ritmu, u jednom trenutku pozvala sam ih da pevamo zajedno i to je bio jedan od najlepših momenata na koncertu. Kineska publika ima kulturu slušanja. Veoma su radoznali i zainteresovani za kulturu i tradiciju drugih naroda.

Koje pesme ste izabrali za taj nastup i zašto?

- Koncertni program su činile pesme iz svih delova Srbije. Bile su to varoške i gradske pesme iz južne Srbije, Vojvodine, istočne Srbije, vlaške oblasti, kao i pesme iz zapadne Srbije. S naših šest studijskih albuma smo napravili izbor pesama koje su na najbolji način kinesku publiku upoznale s muzičkom folklornom tradicijom Srbije i njenom umetničkom nadgradnjom, po čemu je Bistrik i prepoznatljiv. U programu su se našle i makedonske pesme, jedna sevdalinka i jedna romska pesma.

Kako biste opisali razliku između kineske i srpske kulture?

- Razlika je ogromna jer kineska kultura je jedna od najstarijih kultura sveta, postoji nekoliko hiljada godina i sasvim je logično da ima tako bogatu istoriju. Dopada mi se što na jedinstven način kombinuje tradicionalno i moderno. U Pekingu smo upravo osetili taj duh prošlosti dok smo obilazili znamenite spomenike kulture, a onda u sledećem trenutku u drugom delu grada odjednom imate sliku modernog grada i sve izgleda kao da ste ušli u 22. vek. Velika zemlja, veliki broj grupacija, među kojima postoje opet razlike u kulturi, umetnosti, jeziku, hrani, načinu oblačenja...

Oduševljava me to ogromno bogatstvo i šarenilo muzičkog folklora. Mislim da nema onog ko ne bi prepoznao te karakteristične melodije koje plene svojom jednostavnošću, uzvišenošću i lepotom. Često govorim kako je njihova lestvica pentatonika zapravo filozofija života, njihov kod, vibracija. Akcenat je više na unutrašnjem miru i jednostavnoj harmoniji. Muzika s naših prostora je potpuno drugačija. Muziku Srbije i naroda koji žive na Balkanu odlikuju, u nekoliko reči, mešoviti ritmovi, raskošne melodije, harmonsko bogatstvo i nekako je sve složenije, srčanije...

Koje su vam najzanimljivije anegdote ili iskustva sa ovog putovanja u Kini?

- Impresionirana sam onim što smo obišli, veličinom grada, gužvom koja je organizovana, gde sve funkcioniše. Videli smo najznamenitije spomenike kulture. Peking kao jedan od najstarijih gradova na svetu. Obradovao me je jedan bračni par koji nam je prišao posle koncerta, bili su oduševljeni onim što su slušali. Nisu znali gde bi na odmor ove godine, ali su posle koncerta odlučili da će sigurno na odmor otići u Srbiju.

Kineska televizija kupila je prava za emitovanje filma "Heroji Halijarda", za koji ste radili muziku. Šta je bilo najkomplikovanije u tom zadatku? Nekako to ne liči na ono što radite u Bistriku.

- Da, čula sam tu divnu vest i baš sam srećna, izuzetan je uspeh probiti se na tako veliko tržište. "Heroji Halijarda" osvajaju svetsko filmsko tržište, a kad je reč o muzici koju smo radili za film Miki Stanojević i ja, tačno je da je drugačija od onog što radimo u Bistriku, mada smo i ovde ostali u tradiciji, ali na drugačiji način, u punom orkestarskom zvuku sa širokim temama, tradicionalnim, koje smo stilizovali i na taj način bojili prostor Srbije. Prilagodili smo se zahtevima režisera, jer kad radite muziku za film, to je i normalno. Radošev zahtev je bio da to bude "holivudski", takva je muzika, a takav je i film.

Šta nam spremate za nastavak "Crne svadbe"? Nekako je muzika važan deo te priče.

- Drago mi je što ste primetili da je muzika sjajan deo te priče, i da je ostavila dobar utisak na vas. Dobili smo divne kritike i nagrade i to nam puno znači.

Imamo novu vladu, došao je novi ministar kulture Nikola Selaković. Šta očekujete?

- Mi smo imali pristojnu saradnju s Ministarstvom kulture, nadam se da će tako i ostati.

Leti se održavaju festivali. Gde ćete nastupati u narednom periodu?

- Izdvojila bih mesta gde ćemo prvi put gostovati za ove 22 godine, koliko Bistrik postoji. Već 12. juna ćemo biti na festivalu Jefimijini dani u Trsteniku, takođe ćemo prvi put biti i na Brestovačkm letu... Svakako bih pomenula i prvo gostovanje na festivalu Bedem fest u Nikšiću. Od ostalih festivala bih izdvojila WMF Sirogojno, koje postoji pet godina, s nestrpljenjem čekam Filmske susrete u Nišu i premijeru dokumentarnog filma "Izvan vremena" producenta Olivera Paunovića i rediteljke Branke Bešević Gajić, koji najavljuje mojih prvih 50 godina rada. Najviše se radujem koncertima u Kolumbiji i festivalu u Meksiku od 11. oktobra.

Bonus video: