TALENTOVANA SMO NACIJA, A NAŠ NAROD VOLI POZORIŠTE Vanja Ejdus: Kad sam pomislila da je kraj, život mi je dokazao da je ipak čudo

Kada je početkom godine sumirala utiske o 2023, tokom koje je dobila čak 14 priznanja za svoj rad, glumica Vanja Ejdus nije mogla ni da zamisli da će se deo uspeha ponoviti već u ovoj sezoni. Ponovo ju je stigla Sterijina nagrada, što je, kako i sama kaže, ravno čudu.

Da li ste bili iznenađeni odlukom žirija da vam dodeli čak dve nagrade - Sterijinu za glumu i priznanje "Zoran Radmilović"?

- Prethodna i ova godina donele su mi neverovatna iznenađenja u vidu nagrada, kao da se sve slilo u ove dve godine. Sve godine rada, sva posvećenost pozorištu. U jednom trenutku nisam više uspevala da procesuiram šta se događa. Pored dve uloge za koje sam u nizu nagrađivana, stizale su i nagrade za dramatizaciju Andrićeve " Gospođice", koju sam pisala još pre 14 godina, i to se desilo iste godine kada i ostale nagrade. Bila je to godina kada sam pomislila da je život zaista čudo. Onda se sve završilo i pomislila sam to je to.

Ali, ipak, niz se nastavio?

- Opet su došle dve značajne nagrade na Sterijinom pozorju, i eto, i dalje mislim da je sve ovo zaista čudo života. Ne umem da objasnim kako je moguće, jer nije reč o jednoj, dve nagrade, već skoro njih dvadeset. Priznajem da sam mislila da neću dobiti ove godine jer sam je dobila prošle, i delovalo mi je neverovatno da dve godine zaredom dobijem Sterijinu nagradu.

Nije vam lično uručena jer ste u to vreme igrali "Carstvo mraka". Da ste bili tamo, šta biste rekli publici u Novom Sadu?

- Mislim da ne bih ništa govorila, jer ne umem ništa pametno da kažem a da nije opšte mesto. Svakako sam zahvalna i publici i žiriju, a najviše svom timu i kolegama, bez kojih ne bi bilo ove predstave.

Rekli ste da vam je žao što neke vaše predstave nisu nikad izvedene na ovom festivalu. Da li mislite na neke posebno?

- Nagrade su sklop određenih okolnosti. Dešavale su se nekad i nepravde, na primer, da selektor proceni da nešto ne treba da ode na Sterijino, a svi drugi parametri su govorili da je reč o odličnoj predstavi. Konkretno mislim na "Belu kafu" Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića, koja je godinama bila hit na repertoaru Narodnog pozorišta i dobila je razne nagrade na drugim festivalima. Bilo je sigurno još mnogo takvih slučajeva.

Šta je tajna uspeha komada "Očevi i oci"?

- Uzbudljiv roman, fantastična dramatizacija, važna tema, sjajna ekipa, reditelj sa vizijom, pedantan, uporan, ozbiljan, talentovan, precizan, posvećen. Kompozitorka Nevena Glušica, kostimograf Maria Marković Milojev i scenograf Zorana Petrov poseban su biser u svakoj predstavi. I, naravno, emocija.

Družili smo se na pozorišnom Kustendorfu. Kako su vam se dopale predstave i da li ste teško doneli odluku?

- Uživala sam da gledam studente glume, nove talentovane generacije koje dolaze na našu scenu. Nije mi bilo prijatno što mi je zadatak bio da ocenjujem ko je najbolji, jer nema najboljih. Ima dobrih i loših glumaca, a određene okolnosti ti pomognu, kao što su dobra režija, dobra uloga, dobar tekst, ali i konkurencija, da se izdvojiš kao najbolji. Neprijatno mi je bilo da tako mlade ljude selektujem i određujem ko će dobiti nagradu, ali s obzirom na to da sam bila u žiriju, morala sam da uradim i takav zadatak.

Treba li da se plašimo za budućnost?

- Bilo je tu puno darovite dece i biće uvek darovitih ljudi. Plašim se za njihovu budućnost u zemlji u kojoj kultura nije mnogo bitna.

Čeka vas već za nekoliko dana nova premijera komada "Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)". Ima li treme?

- Radujem se što prvi put radim Biljanu Srbljanović. Pomalo strepim, kao i pred svaku premijeru, ali uživam u njenom tekstu i replikama. To je sve tako spisateljski pametno poslagano i može da bude veoma uzbudljivo. Na momente mi se čini preteško da se uradi, na momente prelako, zbunjuje me, ali polako se otvaraju stvari, slaže se emocija, slaže se priča. Kad je dobar pisac, tekst izuzetno radi za glumce.

Da li ova predstava može do Pozorja?

- Ne razmišljam o tome, već može li do publike. Biljanu prvi put postavlja Narodno pozorište, uvek je igrana u drugim teatrima, i to je presedan. Radujem se i jedva čekam.

Na kraju, kako ocenjujete pozorišnu sliku Srbije?

- Hm, može to i mnogo bolje, iako se povremeno desi neka izuzetna predstava. Mislim da smo talentovana nacija, da imamo veoma dobre glumce i ljude, naš narod voli pozorište, ali kriza je nastupila na svim frontovima.

Srećna sam što snimam film o Dadi Vujasinović

Hoćemo li vas konačno gledati u velikoj ulozi na filmu ili idete na zasluženi odmor?

- Glumci se raduju letu jer tada idu na more. Završava se pozorišna sezona, koja nas čini zarobljenima da ne možemo mnogo da putujemo, a odmor je veoma važan, da se napune baterije, odmore duša i telo. Pripremam snimanje filma o Dadi Vujasinović, novinarki čije ubistvo nikada nije rasvetljeno, nju igra naša fantastična glumica Hana Selimović. Srećna sam što sam deo tog projekta.