Nakon što je na sebe skrenuo ogromnu pažnju i na festivalu u Kanu, gde je dobio desetominutne stojeće ovacije, novi film Kevina Kostnera "Horizont: Američka saga" stiže u naše bioskope 27. juna. Ovaj epski vestern će reditelju, scenaristi i glumcu, oskarovcu Kostneru, biti četvrto ostvarenje koje je režirao, uz nezaboravni "Ples s vukovima", Oskarom nagrađeni vestern iz 1990.
U fokusu je petnaestogodišnji period širenja i naseljavanja američkog zapada pre i posle Građanskog rata. Tokom ovog razdoblja Amerika prolazi kroz transformaciju koja oblikuje istoriju i sudbinu te regije. Pored Kostnera, koji je i producent filma, a potpisuje scenario i režiju i igra glavnu ulogu Hejza Elisona, tu su i Sijena Miler i Sem Vortington.
Kako vam je delovao povratak u istorijsku američku eru, period Građanskog rata?
- Za mene je istorija živa stvar i želim da je ispričam u celini. Tragična je. Sramotna. Bilo je samo 30 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama u vreme Građanskog rata, većina njih na istočnoj obali, kada se sever borio protiv juga. Ovo je sve ono što su ljudi videli tokom tog sukoba i cela jedna nacija je bila šoku, mnogi od tih ljudi su se našli na zapadu, noseći sa sobom svoju istoriju, dobru i lošu. Trudim se da stvari ogolim "do koske" i da ih prikažem potpuno realistično. Ljudi su pokušavali da stvore život, a dve potpuno različite kulture su se sudarale.
Da li je tada počeo da se prodaje američki san?
- Stalno nam se nešto prodaje, zar da mislimo da ljudima u 19. veku nije bio prodavan američki san? Pa, bio je. Svi misle da je zapad bio jednostavan, ali bio je komplikovan. Žene su možda mrzele svoje muževe jer su ih odveli tamo gde su morale da rade svaki dan praktično do smrti. Ali otišle su jer su mislile da će sebi stvoriti bolji život. Tako su mnogi prihvatili taj izazov, taj san. I nije bilo povratka. U ovom filmu vidimo parove, pojedince, ljude koji beže od nečega, i svi odlaze na zapad u potrazi za nečim što nisu imali.
Prikazujete li u filmu i drugu stranu priče?
- Zemlju ne možete deliti, pa su doseljenici jednostavno odlučili da je uzmu. Nisu želeli konkurenciju, potisnuli su oko 500 indijanskih plemena i raselili ih širom zemlje. To je prava priča o Indijancima i zato u "Horizontu" istražujemo i njihovu stranu priče. Da smo ih prikazali bilo kako drugačije nego kao ljude s velikom zbunjenošću, herojstvom, ljubavlju prema porodici i deci, bilo bi nepravedno.
Ovo je film o sudaru dve kulture?
- Uglavnom je ispričan iz ugla doseljenika, ali kad sam u priču uveo Indijance, bilo mi je važno da im dam dostojanstvo, žestinu koju su imali, jer oni su se borili za svoj način života, za svoju religiju, svoje postojanje. Nisu se borili za zastavu, već za svog suseda, dete s kojim su odrasli, majku i oca i budućnost svog naroda. Bilo bi nepravedno ne prikazati ih u njihovoj lepoti. Ne kažem da sam bio najbolja osoba za taj zadatak, jednostavno sam želeo da to uradim najbolje što mogu jer su mi oni važni.
Kako je proteklo snimanje u divljinama Jute?
- Pejzaž je tako dramatičan i lep i tako velik. Prostire se unedogled. Lepota je u sirovosti. Tamo gde investitor vidi hiljade kuća, ja vidim otvoreni prostor - rajski vrt koji smo izgubili. Uslovi snimanja u Juti su bili prelepi, ali i surovi. U nekim slučajevima smo prestajali sa snimanjem, držali se za opremu i šator. Tamo to nazivaju monsunima, a reč je o vetru od osamdeset milja na sat koji nas je s kišom bukvalno oduvao sa zemlje. Gledali smo kako dolazi nevreme, a nije bilo mesta za skrivanje. Imali smo automobile, ali kroz prozor se nije videlo ništa. I nikome nije promaklo da su to isto iskusili ljudi koji su tada došli na zapad...
Kako se vaš lik Hejz Elison uklapa u priču?
- Hejz Elison je za mene onaj lik u vesternu koji dolazi s horizonta, ne znate ništa o njemu, ali shvatate da verovatno ima paletu veština koje bi radije ostavio iza sebe. Dolazi u zajednicu kojoj je potrebna ta vrsta pomoći, i opet mora da izvadi pištolje iz ormara, fioke, bisaga. Ne želi to, ali većina ljudi nema te veštine. On ih ima. Hejz ima onu veliku čežnju da negde pripada.
Vašu partnerku Marigold igra Ebi Li. Kako ste sarađivali?
- Ebi Li je neverovatna glumica. Hejz se slučajno nađe s Marigold, koja je prostitutka, i posle niza slučajnih događaja završe zajedno u bekstvu. To nije ljubav, to je pogodnost, on je njoj potreban, a nema srca da joj kaže ne, pa je vodi sa sobom.
Tu je i Sijena Miler. Kakvu ulogu ima?
- Sijena je neverovatno vešta glumica, a njen lik je definicija vodeće žene. Možete videti kako se uklapa u pejzaž. Prihvatila je Fransis Kitredž kao nekoga ko nije voleo što je doveden na zapad, ali i nije imao mnogo toga da kaže o tome. Sijenin lik opisuje zašto su žene tako važne u "Horizontu". Porodici te njene Fransis dogodilo se nešto tragično i ona je odjednom suočena s preživljavanjem. Pošto završi u vojnoj bazi, odlučna je da izvuče najbolje iz te situacije i stvori bolji život za svoje dete.
A Sem Vortington?
- Igra Trenta Gefarta, visokomoralnu osobu, za koju postoji linija koju ne može preći. Otišao je u rat, koji je za njega u stvari utočište. Za čoveka koji ne poznaje samog sebe bilo je lakše ratovati nego se suočiti sa svojim ličnim, unutrašnjim osećanjima. Sem je sjajan u tom balansiranju, u pokazivanju i u nepokazivanju Gefartove unutrašnje borbe.
Sarađivali ste odlično i sa ekipom iza scene?
- Mnogo ljudi želi da radi na vesternu u nekom trenutku svoje karijere. Ima toliko vrsta filmova na kojima ljudi u dizajnu, garderobi i ostali mogu da rade, ali svi u nekom trenutku žele ovo. Od kostimografkinje Lise Lovas, scenografa Dereka Hila, Skotija Pereza. Uzbuđen sam što će ljudi videti sve detalje koje su Lisa i njen tim uspeli da donesu kostimima za ovaj film. Svi smo bili kao jedan karavan. Za razliku od raspada u filmskoj priči, ova grupa se okupila i ujedinila iza mene. To se događa samo s ljudima koji su spremni da rade, koji ustaju rano, ostaju do kasno, koji su mentalno spremni. To su ljudi koji su došli na zapad sa mnom, moja ekipa.
Zbog čega ste želeli da stvorite ovu američku sagu?
- Bio sam zainteresovan za ovu priču. Stavio sam šešir finansijera, koristeći sopstveni novac, založivši svoju imovinu, rizikujući da pratim svoj san. Mislim da sam na neki način i sam morao da odem na zapad ne znajući šta je tamo i ne plašeći se toga. Želeo sam da nahranim svoju maštu i proširim svoje mogućnosti.
NE PROPUSTITE
