Počela je sa prikazivanjem druga sezona serije "Kuća zmaja", prednastavka svojevremeno popularne "Igre prestola". Vreme leti, pa je "Igra prestola" i cela priča o tome da je to serija "koju su svi gledali" pomalo pala u zaborav, čemu je verovatno doprinelo nezadovoljstvo gledalaca njenim završetkom.
Podsetiću, poslednje knjige iz serijala "Pesme leda i vatre", predložaka za seriju "Igra prestola", još nisu izašle, a pitanje je i da li će. Serija je pretekla književni serijal i, zaista, ima li na ovom svetu mesta za nove, ali već viđene avanture likova iz pera Džordža Martina? Za likove iz "Kuće zmaja" izgleda da ima.
Vreme leti i od deset epizoda prethodne sezone prošle su dve godine. Druga sezona imaće još manje, svega osam i direktno se nastavlja na radnju prethodne, doduše, sa manjim vremenskim skokom. E sad... Za publiku koja nije preterano vezana za Martinov svet Vesterosa dve godine su mnogo, pogotovo ako se uzme u obzir da se ova, inače fentezi serija, mirne duše može nazvati - političkom. Kao i ranije, suština radnje vrti se oko dvorskih intriga i ličnih sukoba moćnih ljudi, dok su tu okolo i neki zmajevi i ponešto magije.
Nabijena događajima, prevratima, zabadanjem noža u leđa, što u prenosnom značenju, što stvarno, sa mnogo likova i lokacija, serija neupućenima u knjige može biti zahtevna za praćenje. Zahtevna, naglašavam, ne i naporna. Međutim, kada prođu dve godine, mnogo toga padne u zaborav, a radnja se nastavlja bez mnogo rekapitulacija, te bi zainteresovanima možda bilo najbolje da najpre repriziraju prvu sezonu. A onda se postavlja pitanje da li je "Kuća zmaja" vredna tolikog truda.
Premijera prve sezone poklopila se sa premijerom onog nesrećnog kasapljenja Tolkinove vizije, "Prstenovima moći". Bilo je zabavno gledati i čitati kako kritičari porede ove serije i tu je "Kuća zmaja" bila u neviđenoj prednosti. Ozbiljnije zamišljena, mudrije dizajnirana i sa neuporedivo boljim likovima i ulogama, taj politički triler u izmaštanom svetu imao je svojih čari.
Nastavka "Prstenova moći" zasad nema (a po svoj prilici neće biti ništa bolji), te je "Kuća zmaja" pred većim izazovom da bude ocenjivana koliko zaista vredi, a ne da bude samo bolja u odnosu na neki i inače inferiorni proizvod. Dobro mi je poznat osećaj odbojnosti prema ekranizaciji Martinovog dela, jer sam ga osećao kada se pojavila "Igra prestola".
Te knjige jesam čitao i, koliko god prve sezone valjale, knjige su bile još bolje, pa sam morao sačekati da mi malo iščile iz sećanja da bih mirno mogao gledati seriju. Vidim da se sada javljaju kritike o tome kako "Kuća zmaja" ne poštuje izvornik, ponegde očigledno, ponegde nešto suptilnije, što može biti signal za uzbunu, tim više što su SAD već dugo u prljavoj predizbornoj kampanji, te su paralele, namerne ili ne, neizbežne.
Ukoliko ste (kao ja sada) neopterećeni pročitanim knjigama, ova serija ima privlačnosti. Produkciono je na istom visokom nivou kao i prethodna sezona, ekipa je manje-više ista, neki glumci su sazreli/ostarili, pa ih je teže prepoznati i/ili izgledaju čudno jer u univerzumu serije nisu prošle dve godine, već mnogo manje.
Zasad se zmajevi ne pojavljuju mnogo, a u prvoj sezoni su bili među njenim fascinantnijim odlikama. Intrige se nastavljaju, ali, nažalost, izgleda da će ostati na nekom površinskom nivou odluka donesenih na osnovu političkih, ekonomskih i interesa sile, kombinovanih sa ličnim netrpeljivostima, traumama i ostalim ljudskim manjkavostima, koje prečesto utiču na odluke koje se ne tiču samo protagonista nego i celog naroda i države.
Suštinski sukob moćnih došljaka Targarijena i starosedelačkih poraženih velikaša Hajtauera očigledno će izostati, što je šteta jer je taj aspekt zanimljiviji od nižerazrednih spletki i nespretnih aluzija na stvarni svet, gde, kao i u ovom izmaštanom, započinje svetski rat. Ali dobro, zasad nije loše. I ne više od toga.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
