Mlada glumica Nina Perišić ime je za koje će se tek čuti. Gledaćemo je naredne godine u prvoj TV ulozi u trećoj sezoni serije "Mama i tata se igraju rata". Sada je publika najviše poznaje po sinhronizaciji crtanih filmova, a nedavno je dala svoj glas za veliki projekat Evropske unije, gde je čitala priče o Beogradu za aplikaciju Slavic Soundwalking.

Kada ste počeli da se bavite sinhronizacijama?

- Još tokom studija. Radila sam nekoliko puta javna čitanja drama. Međutim, baš sam se obradovala kad su me pozvali iz Hartefakta da snimim nekoliko priča za novu aplikaciju. Pet godina već sinhronizujem crtaće, tako da mi je ovo nekako bio spoj ova dva iskustva. U samo nekoliko minuta morala sam da doživim sve te emocije i da ispričam priču tako da bude interesantna i slušaocima. Bilo je ovo za mene jedno novo i zanimljivo iskustvo.

Rođeni ste u Herceg Novom, a to više ne može ni da se primeti u vašem govoru. U čemu je tajna?

- Mama mi je iz Beograda, tako da sam imala dodira sa ekavicom odmalena. Kad sam upisala prvu godinu FDU, dikcija mi je bila omiljeni i glavni predmet. Akcenat sam vukla više od godinu dana.

Koliko vam vremena treba da opet postanete prava Crnogorka?

- Sedam dana mi treba da se vratim na fabrička podešavanja i da opet budem prava Novljanka i obrnuto.

Čekali ste dugo svoju prvu ulogu na televiziji.

- Isplatilo se. Srećna sam što će moja prva uloga biti u porodičnoj seriji "Mama i tata se igraju rata". Ceo život sam mislila da sam dramska glumica, a na FDU sam shvatila da je moj žanr komedija. Uloga nije velika, ali je zanimljiva.

Ko su vam bili partneri?

- Najviše sam radila s Gordanom Kičićem, Ninom Janković i Nebojšom Ilićem.

Kako se kod vas rodila ljubav prema glumi?

- Od malih nogu. Progovorila sam s dve godine i odmah sam, kažu, sklapala kompletne rečenice. Krenula sam u vrtić, jer mi se tada rodila mlađa sestra, i celoj svojoj grupi sam govorila priče, a nisam znala još da čitam. Kroz tu igru i javni nastup sam zavolela glumu. Slično iskustvo je imao i moj dečko Đorđe Mišina kao dete.

Ko su vam bili glumački uzori?

- Prvo su to bili domaći glumci Nataša Ninković, Anita Mančić, Anica Dobra... Odrasla sam na domaćim filmovima koje su gledali moji roditelji. Tu su bili Nikola Kojo i Žarko Laušević, a kasnije je došla Meril Strip.

Da li ste iz prvog pokušaja upisali glumu?

- Nisam. Pokušala sam posle treće godine srednje škole, ali me nisu primili. Došla sam naredne godine spremna, a moja najbolja odluka je bila što sam prvo završila srednju školu.

Omiljeni partner vam je vaš klasić Denis Murić?

- Imali smo divnu klasu, ali Denis je nekako partner s kojim možeš da očekuješ svašta i tera te na igru, i to je najlepše.

Godinama ste volonter na Filmskom festivalu u Herceg Novom. Šta vam to znači?

- Veliko iskustvo. Cela priča je krenula iz škole glume koju su vodili Goran Slavić i Dragana Dabović. Upoznala sam tamo neke divne ljude i gledala sjajne filmove i predstave besplatno.

Šta još radite?

- Radim u školi glume kao predavač, a mentori su Dara Džokić i Miloš PetrovićTrojpec. Imamo četri grupe. Uče oni od nas, ali i mi od njih.

U pozorištu ste imali već neke zapažene uloge.

- Radila sam predstavu "Mamu mu jebem ko je prvi počeo" Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog koja se neko vreme igrala na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Partneri su nama mladima bili Miki Manojlović, Branislav Lečić, Mirjana Karanović i Jasna Đuričić. Od te ekipe trenutno najviše radi Peđa Marjanović.

Imate li neku potajnu glumačku želju?

- Da nešto snimam u Herceg Novom i da zaigram neku Crnogorku.