"ZA BUDUĆNOST POZORIŠTA NE TREBA DA BRINEMO" Selektorka Belefa Gordana Goncić: Umetnici i dobre predstave uvek nađu svoj put

Od 20. juna do 7. jula u Beogradu održan je 32. Beogradski letnji festival (Belef). Publika je mogla da pogleda tridesetak pozorišnih predstava, od kojih sedam premijera, a zatvoren je monodramom "Recite nam nešto o sebi" Nikole Rakočevića. Godinama o selekciji brine dramaturg Gordana Goncić, koja za Kurir sumira utiske o festivalu.

Kako ste zadovoljni?

- Posle intenzivnih 20 dana festivala, sedam premijera, osam gostujućih predstava koje su prvi put prikazane u Beogradu, preko 30 odigranih predstava u sva tri programa, mnogo pratećih događaja, posle punih sala, aplauza, suza i smeha, ne možemo da ne budemo prezadovoljni.

Šta je ono što mislite da će belefovska publika pamtiti?

- Potrudili smo se da program ovogodišnjeg 32. Belefa bude zaista zanimljiv i važan i da na kraju sezone na najbolji način istakne i prikaže neke nove predstave i umetnike, da stvarno bude "dobra priča".

Mislim da će pamtiti "Braću Karamazove" iz dva dela Olivera Frljića, "Stotinu malih smrti" teatra Sartr iz Sarajeva u režiji Jovane Tomić, "Tvoje i moje", autorski projekat Borisa Liješevića, "Sada nije juli", prvu režiju Luke Grbića po tekstu Đorđa Kosića, "Sjaj zvezda na plafonu" u režiji Damjana Kecojevića, "Things that burn Easily" Vedrane Klepice, jedno posebno veče koje smo nazvali "Deca i Deca", kad smo prikazali zagrebačku i beogradsku predstavu po romanu Milene Marković, "Pluća" Nikšićkog pozorišta, "Kroz život s Veljom" pozorišta "Jazavac" iz Banjaluke, "Nije smrt biciklo da ti ga ukradu" Biljane Srbljanović u režiji Andreja Nosova, premijeru monodrame Nikole Rakočevića "Recite nam nešto o sebi"... Mnogo toga.

Pamtiće sve predstave Mladog Belefa, gde su prikazane prve predstave mladih glumaca, reditelja, pisaca i producenata s naših umetničkih akademija. Pamtiće se Belef kao uzbudljiva i lepa završnica jedne dobre pozorišne sezone.

Da li treba da brinemo za budućnost našeg pozorišta?

- Mislim da za budućnost ne treba da brinemo. Pozorišni umetnici i dobre predstave uvek nađu svoj put, ali ipak, treba svi zajedno da nastavimo da se trudimo i dalje omogućavamo što bolje uslove za razvoj i stvaranje. Imamo toliko dobrih mladih glumaca, reditelja, dramaturga, producenata, scenografa i kostimografa, toliko novih ideja i nadam se da je i Belef bar malo pomogao da se podrže i promovišu nezavisni projekti u nastajanju, ali i naša pozorišta. Jer cilj nam je svima zajednički - da imamo dobre predstave koje se tiču gledalaca.

Šta je bio vaš favorit od premijernih izvođenja, kad posmatrate predstave kao publika?

- Svi smo s nestrpljenjem iščekivali predstavu koju režira Luka Grbić, nekako smo verovali da će "Nije smrt biciklo da ti ga ukradu" Biljane Srbljanović u režiji Andreja Nosova u Narodnom pozorištu biti odlična predstava, kao i "Tvoje i moje" Borisa Liješevića i "Sjaj zvezda na plafonu" u režiji Damjana Kecojevića i ispostavilo se da smo bili u pravu. Svaka je na svoj način donela potpuno novi doživljaj, nov pristup pozorištu, uvodeći nas u intimne i emotivne prostore i teme. A što je možda i najinteresantnije, mogli smo da prvi put vidimo i otkrijemo neke nove glumce.

Kakvi su planovi za 2025. godinu?

- Još uvek u fazi osmišljavanja. Šta raditi, na koji način i zašto baš sada su pitanja koja u pozorištu svakodnevno postavljamo. I stalno tražimo prave odgovore. Sedam domaćih produkcija koje su svoje premijere imale u okviru festivala čvrsto su pozicionirale Belef ne samo kao revijalni već pre svega kao produkcioni festival, čiji uticaj ne traje samo nekoliko nedelja tokom leta, već bi trebalo da se proteže na čitavu pozorišnu sezonu. U svakom slučaju, nadam se i verujem da nas očekuju nove, još bolje predstave i, naravno, novi i još bolji Belef!