Glumica Anica Dobra prošle nedelje bila je gošća Festivala evropskog filma na Paliću, kao ovogodišnja dobitnica priznanja "Aleksandar Lifka". Tom prilikom je, u razgovoru s medijima o svojoj karijeri, otkrila i to da joj je najveća inspiracija od malih nogu bila koleginicaMira Banjac.

- S Mirom Banjac sam snimila prvi film "Život radnika". Ona mi je tad pružila ruku, srce, i to radi i danas. Kad sam spremala predstavu "Korešpodencija", tražila sam njen blagoslov - opisala je Anica u razgovoru s moderatorom Ivanom Aranđelovićem.

Priznala je i da ne veruje u slučajnosti i da su joj znakovi pored puta davali smisao. Kako kaže, imala je sreću da živi krajem osamdesetih, "u vreme kada je sve funkcionisalo malo drugačije".

- U današnje vreme ne verujem da bih ikad došla do svog prvog posla. Kad sam upisivala Fakultet dramskih umetnosti, bila je retkost da pronađu mladog glumca koji zna i da peva. Mladi glumci danas govore pet jezika, jašu konje, kuvaju kafu i u isto vreme govore Šekspira, što je neverovatan multitasking - rekla je Dobra i dodala:

- Iskreno, ja sam na FDU upala kroz iglene uši, a pored mog imena nije pisalo ni da sam dobra ni loša, već iracionalna. I zato sam prošla. Mnogi veliki glumci tada nisu bili primljeni, a ja sam prošla. Možda je bilo tako zbog izbora teksta - zapitala se dramska umetnica, koja je igrala u brojnim domaćim filmovima poput "Kako je propao rokenrol", "Crni bombarder", "Ivkova slava" i "Klopka", uporedo gradeći karijeru i u nemačkim ostvarenjima.

Nedavno je snimila slovenački film "Belo se pere na 90", manjinsku koprodukciju više zemalja bivše Jugoslavije, koji je ocenila kao "jugoslovenski projekat". Biće je i u predstojećem ostvarenju rediteljke Tanje Brzaković "Kuća".

- To su tako male priče s velikim srcem i dokle god imam priliku da radim ovakve stvari, biću ispunjena. Priča i ideja su nešto za šta sam se uvek odlučivala nasuprot materijalnom - iskrena je Anica, dodajući kako je od početka karijere znala da će doći period kada neće imati toliko angažmana kao na početku.

- Naučila sam mnogo rano da u glumačkom životu žene dođe faza kad u određenim godinama postaje nevidljiva, neodređena. Slabije se pišu uloge za žene u poznijem dobu. Glumica mojih godina mora da se nosi s time da poslovi postaju ređi i uloge manje, a scenarija ne nude neki širok raspon i širinu - zaključila je glumica.