NJUJORK TAJMS IZABRAO NAJBOLJU KNJIGU 21. VEKA: Za listu 100 najboljih glasala su 503 pisca, a na vrhu je ovaj poznati ROMAN

Njujork tajms objavio je nedavno listu 100 najboljih knjiga 21. veka, prenose ovih dana svetski i domaći mediji. Lista je nastala na osnovu glasova 503 pisca, pesnika i brojnih ljubitelja knjiga. U izboru najboljih knjiga, između ostalih, učestvovao je i Stiven King, danas najuspešniji autor horor romana.

Tu su i Boni Garms, Klodija Rankin, Džejms Paterson, Sara Džesika Parker, Karl Uve Knausgor, Elin Hilderbrand, Tomas Čaterton Vilijams, Roksan Gej, Marlon Džejms, Sara Maklin, Min Jin Li, Džonatan Letem i Džena Buš Hejger...

10. Galad - Merilin Robinson, 2004.

"Galad" je roman Merilin Robinson objavljen 2004. Osvojio je Pulicerovu nagradu za beletristiku 2005. i Nacionalnu nagradu kruga književnih kritičara. Radnja romana smeštena je u 1956. u gradu Galadu, u američkoj državi Ajovi, kada 76-godišnji pastor Džon Ejms saznaje da mu bolest srca ne ostavlja vremena da se posveti svojoj mladoj porodici.

Stoga odlučuje da svom sedmogodišnjem sinu napiše pismo kako bi mu, umesto materijalnih dobara, ostavio svoje znanje o čudesnoj lepoti postojanja opisujući istoriju porodice odane duhovnom pozivu.

9. Nikad me ne ostavljaj - Kazuo Išiguro, 2005.

Keti, Rut i Tomi ostaju u elitnoj engleskoj školi "Hejlšam". Prijatelji zajedno slušaju muziku i pričaju o svemu dok odrastaju. Ali stvari odjednom postaju zloslutne i na kraju tragične. Nemaju roditelje da ih posećuju, a svoje učitelje zovu starateljima. Priča ih prati od prvih dana do kraja života. Manje-više, ostaju isti ljudi kao i 12-godišnjaci.

8. Austerlic - V. G. Zebald, 2001.

"Austerlic" je roman nemačkog pisca V. G. Zebalda iz 2001. godine. Bio je to njegov poslednji roman. Knjiga je dobila nagradu Nacionalnog kruga kritičara knjige. - Knjigu prožimaju sećanja i gestovi - piše Njujork tajms.

7. Podzemna železnica - Kolson Vajhed, 2016.

"Podzemna železnica" je neverovatna priča o očajničkom putovanju robinje ka slobodi i istoriji koju deli čitava ljudska rasa, ključna za razumevanje američke prošlosti, sadašnjosti i, posledično, budućnosti.

6. 2666 - Roberto Bolanjo, 2004.

"2666" je poslednji roman Roberta Bolanja. Objavljen je 2004. godine kao posthumni roman, godinu dana nakon Bolanjove smrti. Ima preko 1.100 stranica na izvornom, španskom jeziku. Podeljen je na pet delova. Bolanjov roman je dubok, misteriozan i vrtoglav. Dok ga čitate, prelazite od osećanja kao da gledate tornado do osećanja kao da ste zahvaćeni vrtlogom i na kraju da sumnjate da ste i sami tornado.

5. Korekcije - Džonatan Frenzen, 2001.

Radnja romana se vrti oko nevolje starijeg para sa Srednjeg zapada i njihovo troje odrasle dece, prateći njihove živote od sredine 20. veka do "jednog poslednjeg Božića".

4. Poznati svet - Edvard P. Džons, 2003.

Roman, koji je nominovan za nekoliko nagrada, priča je o crnim robovlasnicima iz rane američke istorije.

3. Vučja jazbina - Hilari Mantel, 2009.

Prošlost vidimo onako kako vidimo zvezde - mutno. Ali Mantelova je videla istoriju kao hladnu, tvrdu i sa apsolutnom jasnoćom. U "Vučjoj jazbini" ona je ispričala biografiju engleskog državnika Tomasa Kromvela, opisujući ga kao živopisno, nemilosrdno, slepo i veličanstveno ljudsko biće opsednuto pamćenjem. Zatim je prikazala doba u kome je živeo kao ogromnu, zamršenu paukovu mrežu moći, novca, ljubavi i potrebe - sve do trenutka kada ga je pauk uhvatio.

2. Toplina drugih sunaca - Izabel Vilkerson, 2010.

Intimna, potresna knjiga Izabel Vilkerson koja razbija mitove i detaljno opisuje američku veliku crnu migraciju s juga na sever i zapad od 1915. do 1970. je najčitanije delo u novijoj istoriji. Ova migracija, piše ona, "postala je možda najveća neispričana priča 20. veka". Vilkersonova s velikom dozom književne finese prepliće priče o razumevanju muškaraca i žena u širu sliku.

1. Moja genijalna prijateljica - Elena Ferante, 2011.

Roman upoznaje čitaoce s dve devojčice koje odrastaju u siromašnom kraju u Napulju u Italiji - vrednom i poslušnom Elenom i njenom drugaricom Lilom. "Moja genijalna prijateljica" je prvo poglavlje priče o Eleni i Lili, prvi deo tetralogije o nezaboravnim heroinama koje teže da stvore život pod okriljem zagušljive, nasilne kulture. "Moja genijalna prijateljica" je jedan od vrhunskih primera takozvane autofikcije, kategorije koja je dominirala književnošću 21. veka.