"JEDINA NEOSTVARENA ŽELJA MI JE FILM O KOSOVU" Šotra kolegi dao U AMANET istinitu priču, a priprema sagu o Mileni Pavlović Barili

Reditelj i scenarista Zdravko Šotra biće prvi put u životu na čelu žirija na 48. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, koji se održava od 13. do 18. avgusta. Za nagrade se bori 11 ostvarenja, a zadatak da izabere najboljeg imaće zajedno s rediteljem Nenadom Pavlovićem i scenaristom Srđom Anđelićem.

Za Kurir Šotra govori o svom novom filmu posvećenom Mileni Pavlović Barili, ali i jednom koji mu je žao što nije uspeo da snimi.

Da li vas raduje što ćete biti na čelu žirija?

- U Banji sam bio s puno filmova, a to je danas jedini u svetu festival posvećen scenariju. Mi u žiriju gledaćemo filmove i čitaćemo scenarije. Može da se desi da je scenario bolji od filma i obrnuto. Neki film dobije sjajne kritike i veliki broj nagrada, a kad pročitate scenario, vidite da je to neki reditelj nadgradio. I u tome je naša svrha - da razlikujemo kako izgleda dobar filmski scenario koji je urađen po svim pravilima dramaturgije.

Kako je biti u žiriju?

- Prvi put sam u žiriju. Dobijao sam u Banji nagrade s tuđim scenarijama, a neke sam i napisao.

Među retkima ste koji pamte prvo izdanje festivala...

- Nema više tih ljudi. Mnogi su preminuli. Ne znam šta ja tu više čekam (smeh), a još se usuđujem da budem u žiriju.

Pripremate novi film "Milena" o velikoj slikarki...

- Nisam dobio novac na konkursu. Videćemo da li ću ga snimiti.

Zašto vas je kao tema fascinirala Milena Pavlović Barili?

- Milena je bila slabog zdravlja, ali ogromna energija. Živela je kratak, ali buran život. Počela je u Požarevcu, pa onda ovde živela na dvoru jer su njeni rođaci bili Karađorđevići. Posle je bila u Parizu i Rimu, gde je sretala mnoge veliki ličnosti. Jedna od njih je bio i Musolini. To su sve junaci ovog filma. Mnogi umetnici, pa i ona, rat su proveli u Americi. Ona je preminula u 36. godini. U Njujorku je postigla veći uspeh nego u Parizu. Ljudi iz Voga su videli njen crtež u izlogu i pozvali su je odmah da nacrta naslovnu stranu. Postala je tada poznata i počela je da slika portrete znamenitih ličnosti. Pila je mnogo kafe i pušila kad bi noći radila slike...

A njen buran ljubavni život...

- Udala se za jednog pilota. Ubrzo pada s konja. Šest meseci je bila u gipsu. Ponovo se diže i slika, a čuveni Manoti, koji je vodio Parisku operu, daje joj da radi kostime.

Imamo li glumicu za takvu ulogu?

- Našla bi se dobra glumica. Samo ne bi mogla da bude mnogo lepa. Njena majka je bila lepotica, a Milena je povukla na oca Italijana. Imala je taj specifičan nos, ali zato je plenila svojom ličnošću.

Koliko vaših priča nikad nije snimljeno?

- Mogao bih do sutra da nabrajam.

Koje priče vam je najviše žao?

- Sad sam dao tu priču Lordanu Zafranoviću, a govori o tome kako je nestalo Kosovo. To je priča o jednom čoveka koji je poverovao u komunizam i druga Tita. On je radio s Fadiljem Hodžom i video je kako nestaje Kosovo i kako to Fadilj radi. On je napisao pismo Titu, a Broz ga odmah vrati Fadilju. Hodža je njega odmah poslao na Goli otok. To je takva priča, a istinita, o jednom velikom čoveku. I nisam uspeo da ga snimim. I sad sam je dao u amanet Lordanu Zafranoviću, pa neka on proba.