Glumac Radoš Bajić nedano je progovorio o odnosu sa svojim klasićem Lazarom Ristovskim. Autor čuvene serije "Selo gori, a baba se češlja" objavio je na Instagramu esej "Opelo za jednu mladost".
- On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skupštine....
Pedeset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti... To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, s kojim sam delio snove i prelepu mladost... Gde je nestao moj najbolji drug, koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj, čak ni meni? Koji bi sve za sebe. Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast... - napisao je Radoš uz fotografiju iz prošlosti, na kojoj je s glumcem Lazarom Ristovskim.
Glumac Lazar Ristovski oglasio se posle nedelju dana.
- Bez želje da dalje polemišem, zelim ipak da dam kratak komentar na sve češće tekstove kojima Radoš Bajić napada mene, moj rad i moju ličnost i to sve u trećem licu.
Naime, uvek je tako bilo, a i biće, da kada neko o nekome govori i piše, to uvek više govori o onome ko govori i piše, nego o onome o kome se govori. I najčešće je onaj koji govori upravo takav. Govoreći o drugima, govoriš o sebi.
Ovde bih mogao i završiti moj odgovor, ali evo još koje slovo. Naše prijateljstvo treba ostaviti tamo gde mu je i mesto: u dnevniku i ramu prošlosti. Ne treba se na njega pozivati i potezati kao argument danas.
Naročito se ne bih bavio time ko je od nas moralniji, humaniji, ili bolji glumac i reditelj. Ljudi se cene i poznaju po delima, a ne po priči. Iza mene stoje i brane me moja dela. Dalje nek se dopisuje ko hoće i sa kim hoće - rekao je Ristovski za Informer.
Malo ljudi zna da su glumci nekada imali svoj bend, koji je svirao i na svadbi Dušana Kovačevića i njegovo pokojne supruge Nade.
Nastup se završio raspadom benda, što je Bajić ispričao u ispovesti za Kurir.
"Pošto nakon predavanja nismo imali gde da idemo, Ristovski, Bogdan Diklić, Slavoljub Fišeković i ja smo ostajali u slušaonici i satima uz moju harmoniku muzicirali i pevali. Ubrzo smo osnovali orkestar, koji smo nazvali po početnim slogovima naših imena i prezimena - Radilafi. Dakle, RA - Radoš, DI - Diklić, LA - Lazar i FI - Fišeković", ispričao je Bajić.
Dve godine su svirali pod svadbama, ali je kraj bio kao na filmu.
"Blistava karijera našeg studentskog orkestra završila se prilično neslavno. Mladoženja Dušan Kovačević, danas ugledni dramski pisac i akademik, angažovao nas je da mu sviramo na svadbi u čuvenom hotelu "Elektro-Vojvodina" na Iriškom vencu, na kojoj je bilo preko 500 zvanica.
Na svadbi koja je bila kruna karijere Radilafa nismo se proslavili. Jedno vreme smo se držali dobro dok se svatovi, veseli Sremci koji su više pili nego jeli, nisu raspomamili i uz pesmu počeli punim sifonima da gađaju i lome velike staklene zidove hotela. Sećam je da je mladoženja Duško Kovačević dotrčao do mene, koji sam bio kapelnik, i unezverenim glasom mi rekao: "Momci, kupite instrumente i pojačala, ako ne prestane muzika - ovi će da polupaju sve živo!", prisetio se glumac.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
