IZA JEDNE OD NAJPOZNATIJIH SLIKA NA SVETU KRIJE SE "TOKSIČNA" TAJNA! Otkrivena velika misterija Rembrantove "Noćne straže"!
Holandsko „Zlatno doba“ slikarstva ne bi bilo ni približno tako „zlatno“ bez Rembrantovog posebnog dodira četkicom.
Hemičari u Rijksmuseumu i Univerzitetu u Amsterdamu su sada shvatili kako je holandski slikar iz 17. veka, Rembrant van Rajn, doneo blistavu svetlost u delu Noćna straža, koristeći pigment koji nikada ranije nije viđen na paleti umetnika.
Tajna je u neobičnoj kombinaciji boja, uključujući one žute – napravljene od olova i kalaja, kao i narandžaste, koje je pravio od arsena i sumpora.
Čini se da je Rembrant namerno kombinovao ove toksične pigmente sa drugim bojama da bi stvorio specijalnu zlatnu nijansu.
Otkriće je plod velikog istraživačkog i konzervatorskog projekta, nazvanog „Operacija Noćna straža“, koji je počeo 2019. i koji nastoji da bolje razume Rembrantovo remek-delo.
Do nedavno se veoma malo znalo o bojama koje je čuveni slikar pravio i mešao za Noćnu stražu, svoje najslavnije delo.
Godine 2017, rendgenski snimak još jedne Rembrantove slike otkrio je „potpuno novi pigment“ u opsegu od žute do narandžaste boje koja sadrži – arsen.
Zlatni odsjaj iz Noćne straže je, međutim, drugačiji.
U 17. veku, određeni bogati pigmenti su napravljeni dodavanjem arsena ili sumpora iz zagrejanim prirodnih ruda ta dva elementa kao što su orpiment ili realgar.
Neke boje korišćene za pravljenje zlata u Noćnoj straži su dobijene od žutih, narandžastih i crvenih pigmenata pararealgara.
Istraživači su koristili mikroskop da bi otkrili da je Rembrant koristio male količine jarko narandžaste boje da bi istakao senke zlatnog veza koji se vidi na rukavima kaputa jednog pripadnika streljačkog udruženja.
I dalje se spekuliše o tome da li je dva posebna pigmenta umetnik sam pomešao ili su mu ih svojevremeno u Amsterdamu prodali po porudžbini.
Nalazi sugerišu da je mnogo veći broj toksičnih pigmenata bio dostupan za upotrebu u Evropi 17. veka nego što su istoričari smatrali.
„Do danas je prisustvo pararealgara na evropskim slikama i umetničkim predmetima potvrđeno samo u nekoliko slučajeva“, pišu istraživači.
Možda je Rembrant bio na revolucionarnom putu, ili će možda dalja istraživanja drugih slika otkriti da je on bio samo jedan od mnogih umetnika iz 17. veka koji su slikali toksičnim pigmentima.
Studija je objavljena u Heritage Science.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore