"NAJTEŽE JE NAĆI MERU IZMEĐU GLUME I PRIRODNOSTI" Zvezda "Igre sudbine" Nina Mrđa o saradnji s Pirsom Brosnanom i crnom pojasu

Mlada glumica Nina Mrđa ima tek 26 godina, a iza sebe već ima zavidnu karijeru u sportu i glumi. Ima crni pojas u tekvondou i višestruka je prvakinja Srbije, završila je dva fakulteta, a bila je deo holivudskog hita "Novembarski čovek" s Pirsom Brosnanom. Sada je nekoliko godina već deo serije "Igra sudbina", a publika i preko leta svake večeri na Prvoj televiziji prati život omiljenih junaka u specijalu "Letnje intrige".

Kako su vam se dopale ove letnje epizode "Igara sudbine"?

- Pri prvom čitanju teksta za "Igre sudbine - Letnje intriga", bila sam oduševljena brojem zapleta i neočekivanim dešavanjima, tako da sam nestrpljivo i u jednom dahu pročitala sve pristigle epizode. Mislim da "Letnje intrige" predstavljaju pravo osveženje, koliko za publiku, toliko i za nas. Pored domišljatosti scenarista, koji su omogućili da sve likove vidimo u nekom drugom svetlu i u potpuno novim okolnostima, smatram da ovom osveženju doprinose i brojne zanimljive lokacije, a i novi likovi. Snimanje ovog letnjeg serijala nam je toliko bilo zabavno i razigrano, da, uprkos napornom radu, mogu slobodno da kažem da se osećam kao da smo se "vredno odmarali" od uobičajenog toka snimanja na koji smo navikli.

Šta čeka vašu Lenku do kraja leta? Bile ste u Milanu. Da li ćete još negde putovati?

- Lenki se ovog leta ispunio veliki san - doživela je mogućnost da radi na stvaranju modne kolekcije, i to u epicentru mode Milanu. Međutim, ona se susreće s velikim izazovima, kako poslovnim, tako i privatnim. Ove okolnosti otvorile su prostor za razigravanje nekih delova Lenkinog karaktera koji dosad nije bio poznat, što je meni predstavljalo veliku inspiraciju tokom snimanja. Kada sam saznala da ćemo snimati delove "Letnjih intriga" u Milanu, bila sam izuzetno uzbuđena jer je to putovanje predstavljalo skok u neki drugi svet za naše likove, a za nas, glumce, jednu divnu radnu ekskurziju u kojoj smo uživali. Što se tiče Lenkinih daljih putovanja, moraće da pričekaju dok se ona ne izbori s trenutnim izazovima.

Šta vam je bio najveći izazov tokom snimanja?

- Pored ranog ustajanja, najveći izazov tokom snimanja mi je da ostanem dosledna ulozi koju igram, da pronađem meru između glume i prirodnosti, a da pritom moja uloga zadrži svoju autentičnost.

Mnogi glumci beže od telenovela, ali vi ste se prihvatili izazova. Šta vama je glumački donela "Igra sudbine"?

- Ulogu u "Igri sudbine" dobila sam nedavno, nakon što sam završila studije glume. Iz tog ugla, jako sam srećna što sam dobila priliku da istražujem svoje glumačke sposobnosti u okviru jednog tako velikog i uspešnog projekta. Dotadašnja profesionalna iskustva koja sam imala bila su raznovrsna, ali nijedan projekat nije bio ovako dugovečan i mislim da je to ono najvrednije što sam dobila igrajući u "Igri sudbine" - vreme da razvijam svoju ulogu, prilagođavajući se glumačkim okolnostima koje se neprekidno menjaju.

Zanimljivo je da imate crni pojas u tekvondou i da ste bili višestruka prvakinja Srbije. Da li ste tada razmišljali da ćete biti glumica ili ste maštali da idete na Olimpijske igre?

- Ljubav prema tekvondou i glumi rodila se davno, još u vreme kad sam išla u osnovnu školu. Godinama sam iz škole glume "Studio centar" trčala na trening u tekvondo klub "Galeb" i nije mi smetalo što se te dve ljubavi prepliću i okupiraju mi slobodno vreme. Nakon određenog vremena, stvari su postale ozbiljnije na oba polja - položila sam za crni pojas i krenula da se takmičim u tekvondou, a istovremeno sam iskusila čar igranja u pozorištu i magiju koje ono sa sobom nosi. Kada sam došla u godine u kojima je trebalo da se odlučim čime ću se profesionalno baviti, presudio je moj senzibilitet - moj karakter je više stvaralački nego borilački, tako da sam strunjače u potpunosti zamenila daskama koje život znače.

Priželjkujete li neku ulogu gde ćete moći da pokažete fizičku spremnost ili borilačke veštine?

- Najveća želja na poslovnom planu mi je da dobijem ulogu koja zahteva poznavanje borilačkih veština.

Gledali smo vas i u filmu "Novembarski čovek". Koliko je bilo izazovno snimati s holivudskom zvezdom Pirsom Brosnanom?

- Snimanje "Novembarskog čoveka" srušilo mi je sve predrasude o takozvanom nedodirljivom Holivudu. Pored izvanrednog profesionalizma, na setu se osećala velika prijatnost i neusiljenost, kojoj je doprinelo prisustvo samog Pirsa Brosnana. Nažalost, nisam imala scene u kojima mi je on direktan partner, ali sam bila oduševljena njegovom skromnošću, šarmom i spremnošću da uvek da savet mladim glumcima.

Pažnju na sebe skrenuli ste u seriji i filmu "Ravna gora". Šta ste naučili radeći s Radošem Bajićem?

- Uloga u "Ravnoj gori" je moja prva profesionalna uloga. Izuzetno sam zahvalna Radošu Bajiću što je bio spreman na rizik dodelivši jednu divno napisanu ulogu meni, koja sam tada imala samo četrnaest godina i nisam imala nikakvog iskustva. Polaskana time, trudila sam se da snimajući jedan tako značajan istorijski projekat dam sve od sebe. Meni je snimanje "Ravne gore" predstavljalo školu filmske glume, gde sam naučila mnogo - kako funkcioniše snimanje na setu, pogotovo s velikim brojem ljudi, koji je moj zadatak u okviru cele ekipe i, ono najvažnije, kako se timski stvara jedna divna emotivna priča za male i velike ekrane.

Jeste li nostalgični? Ima li koristi od čeprkanja po prošlosti?

- Nisam tip osobe koja se mislima vraća u prošlost jer tamo nema ničeg novog. U poslednje vreme se trudim da ni o budućnosti ne razmišljam preterano, već da mislima budem prisutna u sadašnjosti.

Da li ste kao glumica ispunili sve svoje profesionalne snove?

- Nisam ispunila sve svoje profesionalne snove, a prilično sam sigurna da ih nikad sve neću ni ispuniti, jer čim dostignem nešto što me ispunjava, ja odmah izmišljam neke nove, još manje dostižne snove i uživam u procesu težnje ka njima.

Često se čuje kako je gluma muška profesija i nema mnogo važnih ženskih likova. Smatrate li da se takva slika danas menja?

- Ne bih definisala glumu kao mušku ili žensku profesiju, jer smatram da njena lepota leži upravo u odslikavanju života kakav jeste, a u životu svakog od nas postoji pregršt važnih i muških i ženskih likova. Glumu doživljavam kao timski sport gde podjednako učestvuju i muškarci i žene.

Šta vam u glumi kao profesiji najviše odgovara, a šta vam ne prija?

- Gluma je predivna profesija jer omogućava da otkrivamo i istražujemo i sebe i svet oko sebe, da spoznamo život iz različitih uglova i uvek nas uči da moramo da budemo spremni da se prilagodimo različitim okolnostima. Mislim da ne postoji stvar u glumi koja mi ne prija.

Bonus video: