"DANAS SE SNIMA PUNO SMEĆA" Goran Radovanović: Film "Bauk" smatraju srpskom propagandom, a Nemačka je u njega uložila milion evra

Novi film "Bauk" Gorana Radovanovića premijerno je prikazan na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Radnja ovog ostvarenja, koja podseća na radove čuvenog Andreja Tarkovskog, smeštena je u proleće 1999. godine u Beogradu za vreme NATO bombardovanja Srbije. Priča je prikazana iz ugla osmogodišnjeg dečaka Save, koji živi s majkom dok mu je otac odsutan jer radi na teretnom prekookeanskom brodu.

Film je imao svetsku premijeru Moskvi. Kako su ga prihvatili u Rusiji?

- Prikazan je deset dana posle terorističkih napada. Bila je prazna dvorana i malo tmurna i depresivna atmosfera. Međutim, kritike su posle bile odlične. Nisam imao sreće kao s filmom "Enklava", koji je osvojio nagradu publike. Festival u Moskvi nam je u istom momentu i zatvorio i otvorio svet.

Kakva je dalja sudbina filma?

- Samim učestvovanjem na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, zapadnom svetu ste se deklarisali kao da ste pobornik politike Vladimira Putina. To su mi otvoreno rekli mnogi direktori festivala iz zapadnih zemalja. Politika i njihova mržnja prema Rusiji odstranile su nas sa mnogih velikih festivala. To je, nažalost, sudbina filma "Bauk", koji je napravljen u ovom trenutku. Naš film jeste antiratni, ali je uprkos tome nepoželjan u mnogim zemljama zbog politike koja je jeziva prema umetnosti. Prikazan je u Urugvaju, a pozvan za Sao Paulo. Čeka ga Indija. Dobili smo na jednom festivalu čak pet nagrada. Deca su nagrađena za glavne uloge. Politika nas je odstranila s velikih festivala. To je njegova sudbina.

Kako iz vizure filmskog stvaraoca gledate na bombardovanje?

- Hteo sam da se bavim detetom i porodicom. Samo to me je zanimalo. Film sam napisao pre sedam godina. Počeo je da se radi simbolično 24. marta. Nisam kriv što se u međuvremenu dogodio rat u Ukrajini. Film je od države dobio 10 miliona dinara, a zovu ga srpska propaganda. Nemačka je za njega dala milion evra. To je, tako gledano, nemački film.

Kakvi su utisci s festivala?

- Divna je Banja kao festival. Želim da se setim Srđana Koljevića. Nisu me zvali iz Niša. Žao mi je što neće biti prikazan zbog glumaca. Nisam pratio poziv na konkurs. Nije stvar sujete, već neke normalne komunikacije. Nismo došli da se borimo za nagrade, već da publika vidi naš film. Profesor sam filmske režije i pišem samo za sebe. Teško pišem, i to je najteži deo procesa. Pisao sam film tri godine. Režija je pesma, kao i rad s glumcima.

Da li je važno iskustvo?

- Svaka priča počinje od nekih ličnih sećanja. Nema pravila. Hteo sam prvi put da snimim film bez mnogo dijaloga i da bude puno simbola i metafora.

Šta vam je bio problem?

- Naći glavne glumce. Puno se smeća snima. Koja je naša najbolja serija? To je fast fud. Najteže sam našao glavnu žensku ulogu. Tražio sam da bude četiri meseca samo na filmu. Našao sam glumicu iz Makedonije (Sara Klimoska), koja je pristala na ove moje uslove. Niko nije spreman na žrtvu. Meni ne veruju da sam snimio film bez honorara za režiju i scenario. Ne pripadamo nikakvom klanu. Dobijamo neku skromnu pomoć i hvala vam.