Bilo je zaista zanimljivo vratiti se u Vermont posle 35 godina: Tim Barton otkriva sve tajne nastavka svog kultnog filma

Ostvarenje "Bitlđus, Bitlđus", koje je premijerno prikazano na Filmskom festivalu u Veneciji, nagrađeno je višeminutnim ovacijama. Nastavak kultnog filma iz 1988. godine stigao je u domaće bioskope odmah nakon projekcije. Mnogi su se radovali povratku Majkla Kitona i Vinone Rajder u ostvarenju legendarnog reditelja, ali i da vide nova lica, poput mlade nade Džene Ortege, koja se pokazala idealnom za ulogu u ovom naslovu nakon uloge Srede u istoimenoj seriji. U intervjuu producent i reditelj ovog ostvarenja Tim Barton otkriva šta je bilo s njegovim junacima 35 godina kasnije.

Došao je momenat da napravite nastavak voljenog filma "Bitlđus". Kako su se stvari složile?

- Radio sam sa scenaristima Alom Gofom i Majlsom Milarom na seriji "Sreda", tako da smo se vrlo dobro upoznali. Veoma su kooperativni i saradnja s njima je sjajna. Film sam u osnovi tretirao slično kao i prvi, imali smo scenario, ali smo imali i mnogo dobrih glumaca improvizatora. Naučio sam iz prvog filma, koji je imao slobodniju formu, da je to deo zabave. Imali smo scenario na kojem smo radili u hodu i oslanjali se na ove sjajne karakterne glumce koji su mnogo doprineli scenariju. Ovde je bila slična atmosfera. Bez previše razmišljanja, dok smo ovo radili, pokušali smo da se ponovo povežemo sa atmosferom koja je bila prisutna na stvaranju prvog filma. Svi su doprineli svojim likovima i bilo je vrlo uzbudljivo raditi u duhu prvog filma na taj način.

Šta će biti okosnica ove priče?

- Pitate najgoru osobu (smeh). Režirao sam ga. Šalu na stranu, ponovo posećujemo porodicu Dits, 35 godina kasnije. Nešto se dešava u porodici što na neki način pokreće događaje. Ali suština je da dolazimo kod njih da vidimo gde su ti ljudi sada.

Lik Bitlđusa je star nekoliko vekova. Da li se promenio u ovom relativno kratkom vremenskom periodu za njega?

- Nema puno dubine ili rasta lika kod Bitlđusa. Mislim, on je jednostavno takav kakav jeste. Otkrivamo određene stvari o njemu koje nismo znali iz prvog filma, ali je to svakako čudan lik. Zato sam želeo da se vratim ovoj priči, jer je bila malo drugačija i imala je svoj sopstveni skup pravila, što mi se dopada.

Ovo ostvarenje i njegovi junaci plod su vaše imagincije. Šta je sve ušlo u realizaciju vaše vizije ovaj put?

- Pa postojao je originalni film, kojem smo odali počast. Bo Velč je bio dizajner na tom filmu, a ja sam radio s dizajnerom produkcije Markom Skrutonom, s kojim sam radio i na seriji "Sreda". Dakle, postoje određene stvari koje jesu deo tog sveta, osim kuće, koja je potpuno nova. Imali smo neke setove koji su podsećali na ono što smo radili jer je to taj svet. Malo smo ga proširili, ali opet, nismo želeli da širimo previše. Izgradili smo sve setove tako da je postalo ekspanzivnije, ali ne previše. I kao što sam rekao, sve je to bilo u tom slobodnom duhu spontanosti i improvizacije, sa svima koji su razvijali svoje likove i jednostavno se uključivali na taj način.

Da li ste podsticali improvizaciju sa ovom komičarski nadarenom ekipom?

- Posebno u ovom filmu. Svi, Majkl, Ketrin, Vinona, Džena, Džastin, Viljem, Monika, svi su dali svoj doprinos i to je ono što me posebno ispunjava. Scenario je kao nacrt bio je tu, tako da nismo svi bili u fazonu: "Hej, šta se dešava?" I opet, podsećalo me je na prvi film, ako pročitate scenario i zatim pročitate šta je postao, to su dve različite stvari. Puno se toga događa i bilo je isto i na ovom filmu. Dakle, bilo je gotovo kao pravljenje animiranog filma u smislu da su svi doprineli tome.

Prošlo je 35 godina u Vinter Riveru. Vratili ste se u isti grad u Vermontu gde ste snimali prvi put. Kakvo je to bilo iskustvo?

- Bilo je zaista zanimljivo vratiti se u Vermont, jer smo se pitali "kakav je sada, da li se promenio, izgradio". A zapravo bio je gotovo potpuno isti. Bilo je čudno. Ne biste rekli: "Ovo je 35 godina kasnije," rekli biste: "Oh, bili smo ovde prošle nedelje." Bilo je vrlo, vrlo čudno. Ali opet, to mesto je dalo određeni karakter filmu. Bilo je kao da ponovo radim sa istim ljudima, bilo je emotivno vratiti se tamo, ponovo doživeti to mesto.

Čini se da svi povezani s filmom "Bitlđus, Bitlđus" imaju isti komentar, a to je da su se mnogo zabavili na snimanju. Kakav je vaš utisak?

- Pa možda su naši pojmovi zabave različiti, možda! Moje viđenje zabave u poređenju s bilo kim je verovatno drugačije. Ali rekao bih: "Da, zabavljao sam se." To je bilo jedno od boljih iskustava koje sam imao. Nakon toliko godina u industriji, gde malo skrećem s puta ili možda više nisam toliko zainteresovan za posao, ovo me je ponovo povezalo sa onim što volim, a to je pravljenje filma. Gurnete poslovne stvari u stranu i idete pravo na stvar. I tako, da, imao sam vrlo umetničko, uzbudljivo i emotivno vreme. Dakle, da. Ako to zovete zabavom, onda da.

Da li vam je nešto posebno ostalo u sećanju?

- Nemam omiljeni deo rada na ovom projektu. Mislim da je to više celokupno iskustvo i kvalitet nepoznatog i da je to ključna stvar. Postoji očekivanje povezano sa idejom franšize, ali na ovom nije bilo očekivanja, čak ni neophodne ideje šta je to. To ponekad može da vam pomogne. Ne može da se svrsta u određenu kategoriju i žanr. Ali mislim da postoji određena vrsta uzbuđenosti kada radite nešto što zaista ne znate gde da svrstate. A "Bitlđus" je oduvek bio takav.

Zašto mislite da je važno da ljudi gledaju ne samo "Bitlđus, Bitlđus" u bioskopu već i filmove uopšte na velikom platnu?

- Pre nekoliko godina činilo se da postoji vrlo polarizovana stvar s bioskopom ili televizijom i pitali smo se šta će biti. I mislim da smo, na sreću, videli da su filmovi važni. Gledanje nečega na velikom platnu, kao što je na primer ovaj film, važno je jer smo ga napravili za bioskop. Pravite ga da bi se osetio u bioskopu. Pravite ga za širinu i veličinu i zvuk. Dakle, vrlo je važno. I na sreću, mislim da se ta polarizacija malo smanjuje i da ljudi i dalje shvataju koliko je važno i koliko je lepo iskustvo otići u bioskop.

Sećanja iz bioskopa U detinjstvu sam gledao tri filma za 50 centi

Vaši filmovi su savršeni za gledanje na velikom bioskopskom platnu. Širina izgradnje sveta, detalji. Takođe, čini se da inspirišu strahopoštovanje i čuđenje, kao priče koje su nam pričali kad smo bili deca. Da li vam je iskustvo odlaska u bioskop bilo važno dok ste odrastali?

- Ooo, da. Postojao je bioskop u Burbanku, Kalifornija, "Kornel teatar". Prikazivali su po tri filma za 50 centi. Apsolutno nikada neću zaboraviti ta prva iskustva u bioskopu. Sećam se prvog filma koji sam gledao u bioskopu, "Jason i argonauti" i još uvek se sećam toga. Dakle, te stvari mogu da vas pogode, ili su mene pogodile, a mislim da i dalje mogu do određenog stepena, i to je neverovatno.