Detinjstvo Radoša Bajića obeležila je porodična tragedija koju nikad nije preboleo: "Kao anđela svetlog lica i očiju odnela ju je podmukla bolest"

Glumac Radoš Bajić danas je napunio 71. godinu, a svojevremeno je u životnoj ispovesti za "Kurir" između ostalog otkrio da je kao dečak doživeo porodičnu tragediju, kada je njegova sestra Radmila, koja je kada je imala 13 godina, umrla od podmukle bolesti.

Gotovo pola veka je u ljubavi sa suprugom Milenom, a najponosniji je na svoju decu, ćerku Jelenu i sina Nedeljka, i svoje četvoro unučadi: Sofiju, Lenku, Aleksandra i Filipa.

"Rođen sam 24. septembra sušne 1953. godine u selu Medveđi kod Trstenika, kao drugo i jedino muško dete u seljačkoj porodici oca Miloša Bajića, majke Vere, deda Mirka i baba Savete. Pamćenje seže daleko, titra iznad seoskih zabrana i livada, ali uvek zastane u danu kad je moja sestrica Radmila, koja je imala samo 13 godina, napustila ovaj svet, bez greha i krivice. Odnela ju je, kao anđela svetlog lica i očiju, podmukla bolest kojoj tada nije bilo, a ni danas nema leka...

Pamtim, lica, suze, naricanje moje majke, vapaj oca... Sa sestrom Radmilom prvi put u svom veku stao sam pred magično oko foto-objektiva koji će me pratiti ceo život. Ni tada, a ni sada, nisam sasvim bio siguran koja je slika prava, "s ove" ili "s one strane", taj put od zaustavljenog trenutka do večne slike odredio je moj život. Tog dana, kad je čikica s francuskom kapom i "poaro" brkovima u našoj kući dočekan i poslužen kao najdraži gost, to nisam mogao znati, ali sam detinjom imaginacijom slutio da se u mraku foto-aparata dešava neka magičnost, da iz tame izlazi slika, kao što je život dolazio iz tame i tamo se na svom uviru vraćao.

Uzalud su me svi ubeđivali da se nasmejem. Majka za potrebe moje prve fotografije od nekog iz sela pozajmila dva broja veće cipele - jer svoje nisam imao. Jedva sam hodao u njima, sva sreća što nisam morao nigde daleko da idem. Možda su te tuđe cipele bile prva uloga koju sam morao da odigram, sugestivno i samouvereno, kao da su moje i kao da su mi taman.

Moje detinjstvo bilo je ispunjeno skladom, redom i toplinom, nije se razlikovalo od detinjstva seoske dece u selu koje se još oporavljalo od nedavno završenog rata. Naspram nemaštine, oskudice i siromaštva, bila je ljubav i brižnost mojih roditelja, koji su posle gubitka ćerke Radmile piljili u mene i gledali me kao malo vode na dlanu. Vaspitavan sam kao svi srpski seljaci decenijama i vekovima pre mene, u duhu skromnosti i istinskih hrišćanskih vrednosti, da nikoga ne mrzim i nikome ne činim zlo.

Da pomognem svakome ako mogu, da poštujem krsnu slavu i sveca zaštitnika Svetog Mratu, da volim zemlju koja me hrani i vodu koja nam daje život - moju Moravu. Ali pre i nakon svega - da čuvam i negujem porodicu. Kako tada, tako i sada, i zauvek," ispričao je za Kurir.

Ljubav sa Milenom

Životna priča Radoša Bajića imala je razne faze - od siromaštva, neizvesnosti, do radosti sa puno smeha, zadovoljstva i privatnog i poslovnog uspeha, a kroz sve to rame uz rame stajala je njegova supruga Milena.

"Tog 4. maja 1973. godine upoznao sam prelepu Milenu Bjelić, koja će posle tri godine postati Bajić... Ručak na kartonskoj kutiji, dve viljuške i dve kašike, iznajmljena soba sa upotrebom zajedničkog kupatila - borba, odricanja, skromnost, istrajnost, poverenje i beskrajna ljubav koja traje do danas... Na mnogaja ljeta... R," napisao je ranije Radoš Bajić na Instagramu.

Karijeru kao mladi glumac počeo je davne 1975. godine, a svojim talentom privukao je i holivudske producente i reditelje. Odškrinula su mu se vrata Holivuda, ali Bajić nije želeo da krene bez svoje saputnice Milene. Ostao je i nije zažalio. 

"Kao mlad glumac, 1976. godine, dobio sam poziv i ugovor za Holivud od velikog američkog producenta Olivera Ungera, gde me je čekala uloga u filmu Voltera Hila “Ratnici podzemlja“. Nisam otišao jer nisu pristali na uslov da sa mnom pođe i moja Milena. Da sam otputovao, to bi automatski značilo kraj i naše ljubavi i zajedničkog života. Nikada se nisam pokajao jer sam između života i slave izabrao život," rekao je jednom prilikom Radoš Bajić.

Jedan od najvećih izazova koji su pobedili kao bračni par, bila je Milenina borba sa rakom dojke.

"Dvesta osamdeset osam dana sam sa njom proveo na beogradskom Institutu za onkologiju, pomažući joj u grozničavoj i teškoj borbi. Iako sam uvek čuvao svoj privatni život kao oazu, u dogovoru sa suprugom i decom, odlučio sam da izađem pred javnost sa svojim iskustvom zarad svih onih žena kojima treba pomoć," govorio je ranije Bajić, koji je borbu protiv raka dojke podržao kroz kultnu seriju "Selo gori, a baba se češlja", u kojoj je njegova televizijska supruga Radojka (Ljiljana Stjepanović) bolovala od ove bolesti.

Radoš i Milena u idiličnom braku su već 48 godina i kom su dobili ćerku Jelenu i sina Nedeljka, a sada su ponosni deka i baka četvoro unučadi - Sofije, Lenke, Aleksandra i Filipa.

(Kurir.rs/J.M.)

 Bonus video: