"Idite kući, ali zapamtite, mogu opet da budem ministarka" Komemoracija slavnoj Radmili Živković završena uz ovacije i aplauz (FOTO)

Ovacije i suze za Radmilu

Komemoracija je završena filmom koji je pripremio Balša Đogo. Ovim putem prikazan je izbor iz bogate kraijere Radmile Živković. Posebno emotivan trenutak koji je rasplakao sve okupljene bili su inserti iz filmova u kojima je Radmila ostvarila antologijske uloge.

Prvi među njima prikazan je film "Naivko" iz 1975. godine, gde je igrala sa Ljubišom Samardžićem Smokijem.

Druga po redu scena bila je iz "Sivog doma", u kojoj pokojni Žarko Laušević grli Živkovićevu, što je mnoge raznežilo i podsetilo na neka davna vremena.

Film je završen insertom iz komada "Gospođa ministarka" u kome je Radmila tumačila lik Živke ministarke.

- Idite kući, ali zapamtite ja mogu opet da budem ministarka - bila je rečenica kojom je završen film.

Na kraju se salom orio gromoglasan aplauz u častlegendarne Radmile Živković.

Ivica Dačić i Nikola Selaković o Radmili Živković

Govor je održao i ministar kulture Nikola Selaković, kao i potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

- Opisujući to zrnce u vremenu, opisivajući ga kao ovozemaljski život, nekada to zrnce završi kao prašina, a nekada kao naša Rada Živković. Njenoj duši je mnogo lakše i lepše jer odlazi na neko bolje mesto, a nama ostaje da razmišljamo koliko smo za života pokazali zahvalnost za ono što je radila, ono čemu je život posvetila.

Neverovatna je ta količina žara, sa kojim je ova žena svetlih očiju, velikog dostojanstva, otmenosti i izrazitog temperamenta, radila svoj posao. Neverovatna je i po tome koliko je i najmanjom sporednom ulogom znala da baci u senku glavne likove. Neko bi rekao da je srpsko glumište mnogo izgubilo, ali to je samo trenutak. Njenim delom, srpsko pozorište, fim, televizija, naša pozorišna umetnost, dobili su mnogo. Neka joj je večna slava i hvala - rekao je ministar Selaković.

Ivica Dačić je istakao da su bili bliski prijatelji, te da ju je upoznao kad je već bila zvezda.

- Njena nezaboravna uloga tetka Doke otvorila joj je vrata slave za sva vremena. Plenila je svojom pojavom. Bila je bez dlake na jeziku. Nikad kad je govorila nisam znao kako će njen nastup da se završi - istakao je Dačić i dodao:

- Znala je da mi kaže da moraš da nastojiš da budeš bolji čovek. Biti glumac nije moguće bez kvaliteta sopstvene ličnosti, a duhovitost je stvar inteligencije. Mislim da je mlada otišla. Na nama je da čuvamo sećanje na nju.

Nakon govora emitovan je kratki film o Radmili Živković, koji je režirao Balša Đogo.

Svetislav Bule Goncić o Radmili Živković

Glumac i upravnik Naordnog pozorišta je nakon toga podsetio na bogatu karijeru glumice.

- Rada Živković je rođena u Kruševcu, 14. januara 1953. godine. Rođena je u gradu koji je dao veliki broj naših najvećih glumaca. Nezaboravni Čkalja, divni Đuza, izuzetni Taško Načić, sjajna Olga Stanisavljević, velika Rada Savićević, moj dragi Bata Paskaljević, još mnogo velikih imena iz Kruševca koji su stvarali našu scenu i zauvek obeležili naše glumište, postajući uzor generacijama koje će doći, i naravno Ministarka, Ljubinka Bobić - istakao je Goncić i dodao:

- Danas možemo da kažemo da je svako od ovih imena jedno svetlo na nebu glume, svetla koja đe zauvek obasjavati naše pozorište, a kada utonemo u mrak sale, tim svetlima se pridružio i sjaj Rade Živković. Razgrnuće mrak svaki put kada se digne zavesa u Narodnom Pozorištu, obasjavajući igru, obasjavajući život, obasjavajući umetnost, obasjavajući i dajući smisao našeg postojanja na sceni.

Goncić se osvrnuo i na njen bezvremeni talenat.

- Njen dar je odmah bio prepoznat. U Ateljeu igra Jagodu u predstavi "Čudo u Šarganu", u režiji Mire Trailović, pošto je diplomirala. Igrala je u Ateljeu još uloga, igra Rada i na razigranim Terazijama, Soliter i druge predstave, sve više obasjavajući naše scene. Istovremeno, karijera joj raste i na filmu i televiziji: Košava, Hajdučka vremena, Kvar, Idi tamo gde te ne poznaju, Drugarčine, Petrijin venac, Splav meduze, Poseban tretman, Sok od šljiva, Variola vera, Još ovaj put, O pokojniku sve najlepše, Kamiondžije 2 i tako dalje. Njen dar je nesumnjivo prepoznat od reditelja, kolega, stručne javnosti, pisaca, i publike, sada već njene verne publike...

Kao već afirmisana glumica, godine 1984., postaje stalni član i prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu u kome će igrati najznačajnije uloge svoje pozorišne karijere: "Razvojni put Bore Šnajdera", "Čuješ li mama moj vapaj", "Stanje šoka", "Hasanaginica", "Gospođa ministarka", "Koštana", "Dr", "Bahanatkinje", "Ožalošćena porodica", "Nečista krv", "Magbet"...
Svetlo Rade Živković nikada se nije ugasilo, nikada trepnulo u sumnji pred mrakom. Njena najveća snaga je bila istina, beskompromisna i snažna, koja je njenoj izuzetnoj kreativnosti davala težinu i jedinstven glumački izraz koji se jednostavno ne može naučiti. To ili imaš ili nemaš. Upravo ono što je najhumanije u čoveku, Rada je imala u izobilju. Raskošan i veliki, njen dar nije imao šta da dokazuje. Nije bilo potrebe da bilo koga ubeđuje. Na sreću svih nas, jednostavno je bio tu. Baš na ovoj sceni. Upravo u vremenskoj vertikali, u kojoj se svetlo stalno bori sa tamom predrasuda, sa maglom zavisti, koprenom podsmeha, tugom gluposti, očajem beznađa i mrakom neznanja, Rada je putovala i jasno pokazivala put, kao da povezuje Sokratovske sumnje, koje muče čovečanstvo i dan danas, sa nedoumicama budućnosti. U Radinu glumu, u Radu na sceni, nisi mogao da sumnjaš. Obasjavala je prostor oko sebe kako u prošlosti, tako i u budućnosti.

Četrdeset godina u Narodnom pozorištu u Beogradu, Rada nastavlja upravo gde je velika Ljubinka stala, Ministarka nastavlja da živi, prenoseći Nušićevu poruku: Živka je lik, karakter u romanu koji piše život, romanu u kojem je nemoguće promeniti tok, romanu koji je veći od svih nas, i u kojem nema prevare. U najboljem glumačkom smislu, sa punom svešću, tragična komika istine života, može biti interpretacija samo onoga ko se duboko u sebi večno bori za svetlo. To je znao veliki Jagoš Marković u predstavi "Gospođa ministarka" Branislava Nušića, sa Radom Živković kao Živkom, znao je da ona spada u red legendarnih glumica nacionalnog teatra kao što su u svoje vreme bile Žanka Stokić i Ljubinka Bobić. Ovom ulogom ona je doprinela i međunarodnoj afirmaciji Narodnog pozorišta u Beogradu u poslednjih dvadesetak godina, jer je predstava imala nekoliko značajnih i uspešnih internacionalnih gostovanja kao što je igranje na sceni Kraljevskog pozorišta Dramaten u Štokholmu i Republičkog teatra Belorusije u Minsku.

Van svog matičnog pozorišta, tokom poslednjih tridesetak godina Radmila Živković igra u Ateljeu 212 u predstavama "Roberto Cuko", "Strah i njegov sluga", u Zvezdari: "Zvezda na čelu naroda", "Čaruga", "Svinjski otac", u Madlenijanumu :"Miholjsko leto", u Teatru Vuk u predstavi "Bunar"...

Takođe, Goncić je podsetio i na brojna priznanja koja je dobila tokom svoje bogate karijere.

- Za svoj rad i stvaralaštvo dobila je više nagrada od kojih svakako treba izdvojiti nagradu "Žanka Stokić" za ulogu Živke u predstavi "Gospođa ministarka" reditelja Jagoša Markovića, kao i nagrade Zlatna arena, Carica Teodora, Milivoje Živanović, Nušićeva nagrada za životno delo glumcu-komičaru, Plaketa Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, kao i Sretenjski orden drugog stepena za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima...

Veliku popularnost kod šire publike, kao i niz značajnih priznanja, Radmila Živković je stekla svojim mnogobrojnim ulogama na filmu i televiziji i to je stavlja u red najvećih jugoslovenskih i srpskih filmskih glumica. Od Sivog doma, Već viđeno, Strategija švrake, Uvek spremne žene, Čovek u praznoj sobi, Poltron, Kuduz, Čudo u Šarganu, Sabirni centar, Balkan ekspres 2, Zaboravljeni, Srećni ljudi, Otvorena vrata, Kazneni prostor, Zona Zamfirova, Stižu dolari, Jesen stiže dunjo moja, Položajnik, Ulica lipa, Tunel...

Čaroban dar, nepresušna kreativnost, snažna emocija i dramska snaga, kao i njena harizmatična autentičnost, čine Radmilu Živković sigurno jednom od najznačajnijih srpskih glumica, koja je svojim stvaralaštvom trajno obeležila pozorišnu i filmsku umetnost kraja dvadesetog i početka dvadeset prvog veka.

Kad god se upale svetla na ovoj sceni, kad iz mraka izroni pozorište, svako svetlo je jedno veliko ime, a sada je zauvek tu i svetlo Rade Živković, u svakoj predstavi, na svakom aplauzu. Rado, hvala ti na tome, hvala što nas ne napuštaš, što nam u ovom romanu života osvetljavaš put. Scena ti je zauvek zahvalna, a mi te ispraćamo sa velikom ljubavlju - zaključio je Goncić.

Minut ćutanja

Komemoracija je počela minutom ćutanja u čast slavne glumice, nakon čega se prisutnima obratio upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić.

- Rada nije bila obična glumica. Nesvakidašnji dar otvorio joj je odmah vrata i filma i pozorišta. Kada u ovom trenutku sagledamo njenu umetničku biografiju, vidimo da je taj dar skoro pet decenija prisutan kako na sceni, tako i na filmu i televiziji - istakao je Goncić.

Stižu porodica, prijatelji i kolege

Među prvima su na komemoraciju stigli Radoslav Zelenović, Tanja Bošković, Bule Goncić i  Predrag Bambić, sa kojim je dobila ćerku Bojanu Bambić.

U Narodnom pozorištu vlada muk, a u publici je i ministar kulture Nikola Selaković. Takođe, od kolega su prisutni i Igor Đorđević, Pavle Jerinić, Dragana Varagić i Stefan Buzurović.