Bojana Stefanović o svim tajnama serije "Močvara": Pevačica Tamara je pun pogodak za mene, zbog nje sam ponovo sela za klavir

Treća i poslednja sezona "Močvare" polako se bliži kraju. Samo dva vikenda i četiri epizode na Superstar kanalu ostali su do velikog finala ove serije, u kojoj je pevačica Tamara, koju je oživela Bojana Stefanović, važna karika priče kreatora Milene Marković i Olega Novkovića. Za Kurir Bojana otkriva da joj je u seriji bila namenjena jedna veća uloga i da se trenutno raduje novoj premijeri komada "Gordost i predrasude".

Jesu li vas kolege lepo dočekale?

- Toliko je bilo divno na snimanju da mi je žao što je kratko trajalo. Ekipa je uigrana, profesionalna, imala sam inspirativnu i ozbiljnu saradnju sa Olegom i Milenom, i u pripremi, i na samom snimanju. Zaista sam uživala, posebno u sceni s Goranom Bogdanom i Stefanom Trifunovićem.

Da li će se neki prepoznati u liku Tamare i šta vam je bio najveći izazov u tumačenju ove uloge?

- Ne verujem da će se bilo ko prepoznati, niti mi je to bila namera. Tamara je lik iz scenarija, a kao i svi likovi iz kvalitetne literature, uvek nam se čini da takve ljude poznajemo ili ih imamo u svojoj okolini. To je lepota Mileninog pisanja, karakteri su tako sočni i stvarni da su pravo uživanje, i za igru i za gledanje. Pripreme su bile zaista zahtevne pošto sam, iako sviram klavir, pomalo zarđala, te sam imala priličan broj časova s predivnom profesorkom Katarinom Šandorov, koja me je tako nežno, lagano, ali posvećeno vratila u trening.

Vaša baza je Narodno pozorište, ali uskoro vas čeka premijera predstave "Gordost i predrasude" u Madlenijanumu. Kako ste odlučili da prevedete ovo delo?

- Narodno pozorište je moja matična kuća evo već dvadeset i treću sezonu i radujem se novom druženju s publikom. Za "Gordost i predrasude" je stigao poziv od reditelja Ivana Vukovića da igram u komadu i, s obzirom na to da imam iskustva u prevođenju, a bilo je potrebno da se drama prevede u kratkom roku, Ivan me je zamolio da podelimo posao. Toliko sam se radovala. Književnost i jezik, posebno kad se prevodi za pozorište, nešto je što mi zaista hrani dušu.

Šta je lepši posao, prevođenje među svoja četiri zida ili igra na sceni?

- Ni pod razno ne možemo da poredimo te dve stvari. Moja mama je bila prevodilac, baš iz razloga što joj je najprijatnije bilo između svoja četiri zida, među knjigama. Ja sam prilično ekstrovertna osoba, što je očigledno (smeh), tako da je igra na sceni neprikosnovena lepota. Ali zaista uživam kad se osamim i malo odmorim od brzine i stresa koji nosi naš posao, pa se družim s likovima iz predivnih komada, sama u miru i tišini.