Baronicu Kasteli nije uvek lako braniti, ali je razumem: Isidora Simijonović o novim Glembajevima i zašto sve žene padaju na šarm Andrije Kuzmanovića

Predstava "Šarlota Kasteli" reditelja Branislava Mićunovića premijerno je proteklog vikenda izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu. Za razliku od ranijih čitanja čuvene drame Miroslava Krleže "Gospoda Glembajevi", sada je u fokusu baronica Kasteli, kojoj od početka komada sude na sceni za nekoliko zločina.

Da li vam je bilo lakše da igrate ovu ulogu, jer se reditelj Branislav Mićunović nije odlučio da radi "Gospodu Glembajeve"?

- Posmatram ovu predstavu kao zasebno delo. Međutim, stoji na jakoj osnovi koja su "Glembajevi" i svaka reč koju izgovaramo sa scene je iz dela Miroslava Krleže. Svaka ta fantastična rečenica je za tumačenje i kroz nju se vidi drugačije osvetljena priča. Bilo mi je uzbudljivo da radim na nečemu što je klasik, a opet nudi publici puno nečeg novog.

Gde je porodica danas?

- Oni jesu ti Glembajevi, ali taj kapital i ogroman novac dovodi do neke vrste zaslepljenja više vrednosti u odnosu na one koji imaju manje novca. S druge strane, i taj osećaj nekakve potpune beskrupuloznosti i nikakvog straha od posledica za bilo šta što možeš da uradiš ako imaš mnogo novca, samim tim i dosta moći, mislim da je nešto što mi možemo danas da prepoznamo i ovde oko sebe i smatram da se tu neminovno desila jedno osavremenjavanje koje dolazi iz te univerzalnosti tog problema. Ipak, Šarlota je u odnosu na njih videla svašta, jer potiče iz drugih slojeva društva. Prošla je svašta kroz život. Naravno, ona u sebi nosi strah od sudbine i u našoj postavci je ne smiruje činjenica da će oni moći taj skandal da reše.

Šta vam je bilo najuzbudljivije za igru?

- Bila mi je uzbudljiva ta igra odnosa. Ona je vlasništvo tog jednog bogatog starca, a s druge strane je užasno usamljena jer nju svi gledaju, a retko ko je vidi. Zatočena je, a tu jer samo na taj način oseća sigurnost.

Da li je lako branite?

- Ne uvek... Nije mi bilo jednostavno i lako da posložim sva opravdanja, ali je razumem, zato što ne polazim od neke crno-bele osude. Uzbudljivije mi je da pođemo od toga a šta ako ona tu staricu, koju pregazi kolima, kako i počinje komad, zaista zgazi nehotice. Za mene je to jedna uzbudljiva teza za raščivijavanje, da je s jedne strane prosto branim, a s druge preispitujem, ali u svakom slučaju ne osuđujem olako.

Nekoliko nedelja pred premijeru promenio se Leone Glembaj. Od Aleksandra Radojičića smo došli do Andrije Kuzmanovića.

- Andrija i ja se poznajemo godinama i prošli smo važne stvari zajedno. Promena nije za mene bila stres. Radili smo već seriju "Jutro će promeniti sve", ali i "Osamu" u Zvezdara teatru. Bilo je bezbolno rešenje da mi partner bude neko koga dobro poznajem.

Da li je Andrija doneo pravu odluku da igra ovu ulogu?

- Jeste. Uvek s njim se osećam sigurno na sceni. Nije mi teško da postignem osećaj istinitosti.

Šta ima Andrija što tako privlači žene?

- Ne znam... Možda ta dečačka lakoća života.