"Otac nas je napustio, a majka je umrla od tuge za njim" Potresna životna priča naše čuvene književnice "Baka i ja smo ostale same"

Iz pera književnice Ljiljane Habjanović Đurović, uoči ovogodišnjeg Sajma knjiga, stiže novi roman pod nazivom "Tamo gde je ona". Reč je o svedočanstvu o istoriji hrišćanske vere, iskazanom kroz čudesnu priču o ikoni Bogorodice Filerimose i onima koji su je čuvali proteklih 20 vekova. Ujedno, ovo je knjiga ljubavi prema Presvetoj Bogorodici, koja prožima svaku stranicu ovog dela.

Ljiljana Habjanović Đurović je u mnogim svojim delima opisala svoj težak život. što je ispričala u ispovesti za Kurir.

- Pet mi je godina. Živimo u Kruševcu. Majka i ja spavamo na bračnom krevetu. Noć je i budi me njen plač. Uplašena, pitam je zašto plače, a ona kaže: "Ode tata u Zagreb! Odvela ga je Ana Marija!" Mada je nikad nisam videla, ja znam da je Ana Marija majka moga oca, ali znam i da želi da tatu odvoji od nas, jer nikad nije prihvatila moju majku.

Ništa se nije popravilo ni kad smo, pola godine kasnije, majka i ja otišle kod tate u Zagreb.

Narednih godina često sam gledala majku kako plače za mojim ocem. Volela ga je do svoje prerane smrti.

Otac

Moj otac Zvonimir završio je muzičku školu u Demir-Kapiji u Makedoniji i dobio je raspored u Kruševcu. Tu se sreo s mojom majkom Radmilom. Nekoliko godina kasnije napustio je vojnu službu, otišao je u Zagreb i zaposlio se u Hrvatskom narodnom kazalištu i Zagrebačkoj filharmoniji. Kad smo majka i ja došle za njim, shvatio je da mu u njegovom novom životu ne trebaju žena i dete. Zato nas je aprila 1961. iz Zagreba poslao nazad u Kruševac. Toga dana izašao je iz kuće rano ujutro, uz jedno nehajno: "Bok, vidimo se!" Nije došao ni na železničku stanicu da nas isprati. Nije došao ni kad je, pet godina kasnije, majka umrla.

Došao je za moj 16. rođendan. Proveli smo tri dana zajedno. Tada, još uvek je bilo nade da se naš odnos promeni. Već sledeće godine otišao je u Australiju.

Kad sam napunila 18 godina, prestao je da mi šalje izdržavanje. Živela sam s babom. Primala sam minimalnu majčinu penziju. I da nije bilo dobrih ljudi koji su mi zbog uspomene na moju majku dali stipendiju, ja bih morala da prekinem školovanje posle trećeg razreda gimnazije.

Novi susret

Prošla je 41 godina. U jesen 2012. javila mi se njegova kćerka iz drugog braka. Prenela mi je želju našeg oca da dođem u Zagreb da se vidimo. Pomislila sam da je, budući da mu se bliži sud Božji, poželeo da zatraži oproštaj. I bila sam spremna da mu oprostim. I da se rastanem s njim na lep način. Ali on se nije kajao. On se ponašao kao da se ništa nije desilo. Kao da smo proteklih pola veka bili otac i kći. A nismo. Postao mi je i ostao stranac. Nekoliko dana kasnije njegova kćerka vratila se u Australiju. Poživeo je još dve godine. Umro je u staračkom domu u Zagrebu, usamljen i napušten od svih.

 Jedna je od omiljenih spisateljica s naših prostora, ponosna je Kruševljanka koja već pola veka živi u Beogradu. Publika s radošću čita njena brojna dela, poput "Ženskog rodoslova", "Petkane", "Igre anđela". Završila je Ekonomski fakultet, ali je bila novinarka čuvenog magazina Duga. Intervjuisala je mnoge ličnosti - od Dejana Medakovića i Zorana Đinđića do Klare Mandić i Mire Marković. Jedina neostvarena želja joj je da dobije unuče.

-  Baba Jelena, majka moje majke, bila je najznačajnija osoba mog detinjstva i mladosti. Kad smo se majka i ja vratile iz Zagreba, ona nas je primila pod svoje okrilje. Bila je moralna, pravedna i puna ljubavi i topline. Posle majčine smrti nas dve smo živele same.

Od nje sam čula priče o našim pretkinjama koje sam, kad sam sazrela i kao umetnik i kao žena, prenela u roman "Ženski rodoslov".

Od majke sam naučila da nikako ne smem da volim čoveka koji mi ne uzvraća na isti način i koji ne zaslužuje moju ljubav.

Od babe sam naučila da žena mora da ima svoje parče hleba. Jer, ekonomska nezavisnost je glavni preduslov da žena ne mora da trpi. Dakle, krenula sam u život rešena da budem emancipovana žena koja svoj život uzima u svoje ruke. Ali od babe sam naučila i da ništa vredno i lepo čovek nije ni stvorio ni sačuvao bez truda. I to zlatno pravilo unela sam u svoju porodicu - ispričala je novinarka i književnica.