Legendarnu glumicu život surovo namučio: Mira u detinjstvu nije imala šta da jede, brat Bora morao da krade, a muž joj napravio pakao

Legendarna srpska glumica Mira Stupica ostavila je iza sebe slavnu karijeru, ali i tešku životnu priču. Rođena je 17.8.1923. godine u Gnjilanu na Kosovu i Metohiji. Debitovala je 1941. godine u pozorištu. Godine 1955. zajedno s Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb, gde glumi u Hrvatskom narodnom kazalištu do 1957. nakon čega se vraća u Beograd. Rad na filmu započela je 1951. godine, od kada je ostvarila oko 50 filmskih i televizijskih uloga.

U svojoj knjizi "Šaka soli" ovako je opisala surove uslove života nakon rata i bratovljevu snalažljivost, još dok je bio malo dete:

- Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani. Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je uopšte postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao. Krao je gde je i šta je stigao i, ne jednom, imao glavu u torbi. Jednom ga Nemci uhvate s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu, poređaju ih uza zid, repetiraju šmajsere i na komandu "pali" dobro svakog čizmom opale po guzici.

Glumački počeci

Glumica je kao učenica Trgovačke akademije počela da glumi u u školskim predstavama, a kada je imala samo 17 godina, njen dar primetio je glumac Viktor Starčić. U Narodnom pozorištu u Beogradu počela je da radi 1941. godine. Za vreme i posle Drugog svetskog rata radila je u pozorištu u Nišu i Šapcu. Igrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212 gde je došla na poziv Bojana Stupice, njene najveće ljubavi.

Mira Stupica se prvi put udala kada je imala samo 19 godina. Bio je to brak sa glumcem i plejbojem Milivojem ’’Mavidom’’ Popovićem, koji je trajao četiri godine. U tom braku dobila je ćerku Minu, koja joj je podarila unuku Miu i praunuka Maksima.

Velika ljubav

Ipak njeno srce je zauvek osvojio Bojan Stupica.

- On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića - pričala je Mira.

Problem sa alkoholom

Njihov brak je bio vrlo sadržajan i buran, a počeo je da se gasi Bojanovim odlaskom na lečenje od alkohola. Bojanova zavisnost od lakohola Miri je zadala velike probleme, od muke je počela da joj u pramenovima opada kosa. Kada je, konačno, zahvaljujući državnom vrhu, prvenstveno Milovanu Đilasu, kome je kroz plač ispričala sve njihove traume, uspela da obezbedi da Bojan ide na lečenje od alkohola u Švajcarsku, činilo joj se da im je svanulo.

Pratila ga je na Železničku stanicu, Bojan je već bio dobro pod gasom. Samo je ćutao i ubilački je gledao. Ona je šaputom zamolila konduktera da pripazi na njega tokom puta, da mu ne da pije, i da zaključa vrata od spavaćih kola da ne bi ispao iz voza. Bojan je krenuo da se penje u voz bez pozdrava, Mira mu je prišla sasvim blizu, bila je iza njegovih leđa, čuvala ga je da se ne oklizne i ne padne. On se onda, sa praga, držeći se za šipku, naglo okrenuo i iz sve snage joj opalio šamar.

Preminuo je 1970. u 60. godini, a Mira ga je uvek pominjala kao najveću ljubav i osobu koja je zaslužna za njenu impozantnu karijeru.

Smrt supruga

Tri godine nakon smrti drugog supruga, Bojana Stupice, Mira stupa u brak sa Cvijetinom Mijatovićem, koji kasnije postaje predsednik predsedništva SFRJ. Pošto je Mirin mlađi brat, Bora Todorović, kao mališan maštao da se Mira uda za kralja, ona mu je šaljivo odgovorila:

- U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima! Iako je ovaj brak tada već uveliko afirmisanoj i cenjenoj glumici doneo mnogo počasti i lepih događaja, bio je obeležen prvenstveno porodičnim tragedijama. Cvijetin umire 1993. u 80. godini prethodno sahranivši dve ćerke, Miru i Maju - rekla je.

Mira Stupica nikada nije htela da govori o porodičnoj tragediji, odmahujući rukom, "ne, to je isuviše velika tragedija!"

Poslednji intervju

Početkom proleća 2016. doživela je moždani udar nakon kog je hospitalizovana. Prethodno je bila smeštena u dom za stara lica. U poslednjem intervjuu koji je dala za "Novosti" Mira je tada rekla:

Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara... Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara.

Preminula je 19. avgusta 2016. u 93. godini.

(Kurir.rs/M.F.)

 Bonus video: