Premijera nove postavke „Majstora i Margarite”: Bez Igora Đorđevića u podeli, a na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu debituje veliki talenat Andrej Nježić
„Majstor i Margarita”, na kojem je Bulgakov radio od 1928. do 1940. godine, svakako je jedan od najprovokativnijih romana svetske literature; neobične je forme, odlikuje ga misterioznost na raznim nivoima u kojima se isprekidanim redosledom, kroz 32 poglavlja, opisuju događaji u Moskvi tridesetih godina dvadesetog veka
Predstava „Majstor i Margarita”, po čuvenom romanu Mihaila Bulgakova, u dramatizaciji Kate Đarmati i režiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena 10. novembra (19:30) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković, kompozitor Irena Popović, koreograf Gerđe Kristijan, te Tara Vulović i Balša Đogo (video) potpisuju se, zajedno sa Katom Đarmati i Urbanom koji je i autor scenografije, kao umetnički tim ovog pozorišnog dela u kojem su glavne uloge dodeljene Aleksandru Vučkoviću (Majstor/ Ješua H-Nocri), Nadi Šargin (Margarita) i Pavlu Jeriniću (Voland).
U podeli su i Bojan Krivokapić, Julija Petković, Vanja Milačić, Vanja Ejdus, Dragan Sekulić, Nedim Nezirović, Jelena Blagojević i Andrej Nježić. Planiranog Igora Đorđevića zamenio je Pavle Jerinić, a mladi Nježić, kao jedan od najvećih talenata svoje generacije, debituje u nacionalnom teatru.
„Majstor i Margarita”, na kojem je Bulgakov radio od 1928. do 1940. godine, svakako je jedan od najprovokativnijih romana svetske literature; neobične je forme, odlikuje ga misterioznost na raznim nivoima u kojima se isprekidanim redosledom, kroz 32 poglavlja, opisuju događaji u Moskvi tridesetih godina dvadesetog veka, kao i događaji koje je naslovni junak, Majstor, opisao u svom romanu o Pilatovom sudu i Isusovoj mučeničkoj smrti. Događaji u ruskoj prestonici prikazani su kao fantastična priča o dolasku đavola Volanda u tu sredinu u kojoj treba da se održi godišnji bal demona.
Nova postavka u režiji jedinstvenog i originalnog Urbana, donosi na scenu savremeno čitanje ovog dela sa asocijacijama na današnje vreme i okolnosti u kojima živimo, ali u duhu svega onoga o čemu je i tridesetih godina prošlog veka pisao slavni ruski pisac baveći se nekim suštinskim filozofskim, kulturološkim i političkim pitanjima, kao i verovanjem u određenu ideologiju.
„Mene uvek zanima kako pozorište, kako jedna predstava postaje živa stvar, poseban entitet stvarnosti, to jest kako se u datom vremenu i prostoru, dok se dešava, aktualizuje. Isto tako čovek danas sa velikim sumnjama razmišlja o tome kako i na koji način opstati, šta je viša sila u njegovom životu pred kojom treba da poklekne. Ipak, valjda želite biti i pristojni i dobri. Da učinite nešto. Bez obzira koliko su te stvari relativne. Ali, relativizam ne postoji zato da etički oslobađate sebe, pa da nemate odgovornosti. Imate. Ali, možete i to odbaciti…“, smatra Andraš Urban.
Bez obzira na to što je roman duboko ukorenjen u specifičnom istorijskom i političkom kontekstu, Kata Đarmati je uradila dramatizaciju koja je ovo trajno i neprolazno delo približila današnjem gledaocu sa namerom da se ogleda i prepozna u svim dilemama koje Bulgakov postavlja preispitujući osnovna životna načela i neka osnovna egzistencijala pitanja.
„U romanu se kroz kombinaciju elemenata moderne satire, fantastičnog, grotesknog i intelektualne proze, traže odgovori na velike probleme današnjice. Bulgakov ne piše formulama, on tera svog čitaoca da razmišlja i samostalno prepozna dublje moralne i društvene veze. Poznato je da u ovom romanu ima raznih paralelnih priča, menja se prostor, putujemo po vremenu, iz Moskve do Jerusalima, Jalte. Postoje najmanje tri nivoa i, otprilike, sto likova. Naslov je Majstor i Margarita, ali oni se pojave veoma kasno u romanu, što je, čitajući roman, potpuno razumno, ali ne i na sceni. Sve ovo što sam nabrajala i što je opšte poznato, sve to je izazov za dramatizaciju. Bulgakovljevo remek delo smo poštovali, ali ne mistifikovali. Napravili smo svoju priču sa skoro svim elementima integralnog teksta, prilagođavajući je našim scenskim uslovima. Verujemo u to da je pozorište prostor sadašnjice, znači izbegavamo istorijski pristup, jer ova priča je veoma bliska i nama. Te plemenite teme komuniciraju besprekorno u svakom vremenu”, tvrdi Kata Đarmati.
Prva repriza biće održana dan kasnije (11.11), a do kraja meseca predstava će biti na repertoaru 17. i 28. novembra.
Ona je zaštitino lice Pozorišta na Terazijama
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!