"Dobrim delom je glumio sebe pošto su ga pratile glasine o vezama s podzemljem" Nikola Popević o Alenu Delonu koji nas je napustio pre tačno tri meseca

Od 18. novembra, dakle, tačno tri meseca posle smrti Alena Delona, RTS započinje ciklus njegovih filmova, kojim će pokriti srednju fazu plodne i svestrane karijere.

Ciklus počinje "Lovom na šefa bande" (Jeff, 1969), filmom kojim je Delon dalje trasirao svoje uloge opasnih momaka, često sa one strane zakona. Nije preterano reći da je dobrim delom glumio sebe, pošto su ga glasine o vezama s podzemljem pratile tokom čitave karijere.

Jedan od takvih slučajeva bila je smrt njegovog telohranitelja, beogradskog žestokog momka Stevana Markovića, što je tada izazvalo veliku aferu i niz kontroverzi o vezama političara i slavnih ličnosti sa organizovanim kriminalom. U "Lovu na šefa bande" Delon tumači ulogu gangstera koji posle uspešne pljačke pokušava da nađe vođu nestalog s novcem. Ovaj film snimljen je u produkciji Delonove kompanije "Adel", što mu je u narednom periodu omogućilo veću kreativnu slobodu.

Drugi u ciklusu je film atipičan za Delona. Komediju "Tiho, tamo dole" (Doucement les basses, 1971), uprkos snažnoj kampanji, tadašnja publika nije zavolela jer je iskočio iz okvira po kojima je bio poznat i nije prihvaćen kao komičar. Film govori o svešteniku kome se vrati supruga za koju je mislio da je mrtva. Sledeći u nizu je takođe Delonova produkcija, "Dva čoveka u gradu" (Deux hommes dans la ville, 1973), gde se vraća likovima koji su mu bili bliži.

Bivši pljačkaš banaka pušten je na slobodu posle deset godina. Socijalni radnik mu pomaže da se vrati u normalan život, ali počinje da ga proganja policajac odranije kivan na njega. "Dva čoveka u gradu" je bio deo kampanje protiv smrtne kazne. Režiser Hoze Đovani bio je osuđen na smrt odmah posle rata 1945. godine, ali je dobio pomilovanje. Nakon odslužene desetogodišnje kazne počeo je da se bavi filmom, a smrtna kazna u Francuskoj ukinuta je 1981. godine.

"Borsalino i kompanija" (Borsalino & Co, 1974) smešten je u Marselj tridesetih. Dvojica gangstera probijaju se do vrha podzemlja, ali Delonov lik Rok Sifredi shvata da na započeti ulični rat neće gledati blagonaklono policijski komesar koji se dotad nije mnogo mešao u mutne poslove dokle god oni nisu ugrožavali druge. "Opasna profesija" (Flic Story iz 1975, poznat i kao "Policijska priča") još jedan je od filmova u režiji Žaka Dereja, s kojim je Delon imao dugu saradnju.

Delon se ovde pojavljuje u ulozi detektiva koji se daje u poteru za (uzgred budi rečeno, istinitim) kriminalcem Emilom Busonom, odbeglim iz zatvora. Buson je za sobom ostavio preko sto pljački i tridesetak leševa. Alen Delon u "Smrti korumpiranog pacova" (Mort d'un pourri, 1977) igra policajca koji pokrije ubistvo reketaša povezanog s političarima. "Gangster" (Le gang, 1977) prati uspon bande odmah posle Drugog svetskog rata, dok "Lekar" (Le toubib, 1979) Delonov lik slavnog hirurga smešta u fiktivni moderni rat. "Trojicu treba ubiti" (3 hommes a abattre, 1980) vraća Delona u okvire krimi-filma, gde se najbolje snalazio.

Naredna dva u ciklusu, "Za policajčevu kožu" i "Borac", režirao je, producirao i napisao scenarije sam Delon. U tom trenutku bio je već kralj krimi-žanra, što je u istom maniru nastavio s "Nedodirljivim", ali je potom napravio iskorak sa "Prolazom" (Le passage, 1986), gde Delonov lik, filmadžija koji radi na animaciji s porukom protiv nasilja, pogine i suoči se sa Smrću sa željom da se nagodi. Na kraju, posle "Ne diraj pandura dok spava", biće prikazan "Povratak Kazanove" iz 1992, u kojem Delon tumači lik legendarnog zavodnika, pomalo već u godinama, po ko zna koji put zapravo glumeći - samoga sebe.