Dodeljene su nagrade 60. Oktobarskog salona

U nedelju, 1. decembra, u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti dodeljene su nagrade 60. Oktobarskog salona, čime je manifestacija zvanično završena, nakon šest nedelja trajanja.

„Specijalnom nagradom, žiri je želeo simbolički da ravnopravno istakne i podrži dva važna primera umetničkih inicijativa i praksi, koje su na različite načine doprinele vidljivosti nekih od ključnih tema ovogodišnjeg Oktobarskog salona. S jedne strane, rad Milice Dukić omogućio je stvaranje privremenih prostora intenzivne razmene posredovane zajedničkom umetničkom proizvodnjom, a u kojem su na ovom Salonu učestvovali pripadnici različitih umetničkih i neumetničkih zajednica, uključujući i posetioce izložbe. S druge strane, autorski tim kojeg čine Lidija Delić, Marija Šević, Nemanja Nikolić i Nina Ivanović je svojom umetničkom inicijativom i intervencijom u javnom prostoru pod nazivom Prostori za rad ponovo usmerio pažnju na višedecenijski problem lokalne umetničke zajednice, a to je nedostatak uređenog radnog prostora, koji je samo jedan od mnogobrojnih indikatora odsustva sistemske pomoći u rešavanju strukturalnih problema sa kojima se uočavaju umetnici i umetnička udruženja.

Druga nagrada dodelju se umetniku iz Kube Adrijanu Melis Sosi, za zvučno-performativnu akciju dokumentovanu kao video rad pod nazivom Priče sa planinskog vrha. Mimo ovog, na Salonu su prikazana još dva rada istog autora, koji svedoče o kontinuitetu umetnikovog interesovanja u kome granice između umetnosti i svakodnevnih praksi često postaju sasvim porozne. Melis precizno prepoznaje neuralgične tačke savremenog društva i koristi ih kao polazišta za jasne i jednostavne inicijative kojima svedočimo u video radovima predstavljenim na ovogodišnjoj izložbi. Skoro na granici etičnosti, akcije koje umetnik pokreće kroz svoje radove ubedljivo postavljaju pitanja o značenju i smislu rada u kapitalističkom sistemu, o granicama solidarnosti i mogućnosti pobune u našem duboko nefunkcionalnom svetu.

Glavnu nagradu Salona žiri dodelju radu Udruženja Karavan, koji se izdvojio kao izuzetan primer umetničkog angažmana, a čije je primarno delovanje usmereno na neposredno očuvanje bogatog muzičkog nasleđa romskog naselja Bair u Valjevu. Kroz krajnje ličan i neposredan rad s lokalnom zajednicom kojoj i sami pripadaju, kao i kroz saradnju s drugim umetnicima i organizacijama u realizaciji zajedničkih aktivnosti, umetnici i inicijatori ove grupe Tijana i Dragan Marić aktivno stvaraju društveno izuzetno ubedljive umetničke forme, među kojima se posebno ističu murali na bairskim kućama, nastali na osnovu porodičnih arhiva onih koji u njima danas žive. Takođe, veliki značaj imaju i redovne radioničarske aktivnosti umetničko-obrazovnog tipa koje se održavaju u porodičnoj kući Marića, a koje su takođe namenjene lokalnoj zajednici. U svetlu aktuelnih zbivanja koja se iz dana u dan radikalizuju, i u kojima je nemoguće predvideti 'šta ostaje', ili pre, 'šta će ostati' od kulturnog, umetničkog i istorijskog nasleđa društva u kojem živimo, a u kojem se ono aktivno i nezakonito uništava i otuđuje, čini se od neprocenjivog značaja ukazati na praksu Udruženja Karavan koje demonstrira ne samo svrsishodan oblik memorizacije prošlosti i nasleđa kao zajedničkog dobra, već to čini afirmišući principe udruženog rada i delovanja u kojem se umetnička i neumetnička zajednica konstruktivno i direktno sustiču.“

Uz glavne nagrade, u Galeriji FLU dodeljena je i nagrada Kulturnog centra Beograda, dugogodišnjeg organizatora manifestacije. Žiri Kulturnog centra Beograda, koga čini likovna redakcija KCB – istoričari umetnosti i kustosi Senka Ristivojević, Svetlana Petrović i Vladimir Bjeličić – proglasio je peruansku umetnicu Danijelu Ortiz dobitnicom nagrade Kulturnog centra Beograda. Danijela Ortiz će u 2026. godini realizovati samostalnu izložbu u jednoj od galerija KCB.

Obrazloženje u ime žirija Kulturnog centra Beograda pročitala je Senka Ristivojević:

"Umetnička praksa i angažman Danijele Ortiz bez obzira na medij i format dosledno i hrabro preispituju političke, ekonomske i kulturne sisteme moći koji oblikuju savremeni svet ulivajući nadu da je pravednija stvarnost moguća. Koristeći umetnost kao sredstvo političke pedagogije na krajnje autentičan način, Danijela nudi alternativne narative koji umetnost i život drže dalje od tržišta, političkih i ekonomskih interesa. Kroz dalju saradnju sa Danijelom Ortiz otvara se istraživački i umetnički prostor propitivanja i interpretacije odnosa Jug-Jug, koji je neko vreme postojao kroz Pokret nesvrstanih, a posebno analiziranja veza sa Latinskom Amerikom, razumevanja antimiperijalizma i kulture internacionalističke solidarnosti i njihovih mogućnosti u aktuelnom vremenu."

(Kurir.rs/M.J)