Zabavlja me s koliko žara deo američke filmske i kulturne kritike na nož dočekuje "Snežanu" - Nikola Popević o igranoj verziji klasičnog animiranog filma

Moram priznati da me zabavlja s koliko žara deo američke filmske i kulturne kritike na nož dočekuje "Snežanu", igranu verziju klasičnog animiranog filma koji je u naslovu imao, a sada više nema, i sedam patuljaka.

Premijera "Snežane" zakazana je za mart sledeće godine i sva prašina koja se već dugo diže oko ovog filma čini ga potencijalno katastrofalnom propašću na blagajnama. Postoji mišljenje da ga ne bi trebalo puštati u bioskope, već odmah na Diznijevu striming platformu. Produkcioni pakao traje već dugo, budžet je narastao do fantastičnih 300 miliona dolara, što znači da bi ukupna zarada trebalo da bude bar duplo veća, ako ne i blizu milijarde (!) da bi samo vratio sve uloženo. Iako su finansijski uspesi igranih verzija klasičnih Diznijevih crtanih filmova bili raznoliki, postavlja se pitanje zašto ovi filmovi uopšte nastaju.

Pre svega, većina je toliko opterećena kompjuterskom animacijom i grafikom da im se gubi ta osnovna odlika - to više nisu stvarno igrani filmovi, već nešto na pola puta od animiranih. Drugo opterećenje jeste želja Diznijevih producenata da stare priče ispričaju kroz modernu "vouk" ideologiju, čija napadna politička korektnost izgleda važnije od dobre priče i logike izmaštanog sveta koji prikazuje.

Ne bih se dugo zadržavao na opravdanosti predstavljanja deci nekih novih vrednosti, mogu samo da konstatujem da je to publika koja ne odlučuje sama o kupovini karata, već i njihovi roditelji.
I tako nesrećna "Snežana" ispade "savršena oluja", film oko koga se sakupilo više negativnih ili u krajnjoj liniji kontroverznih trendova. Čak su i prvi nagoveštaji kako će film izgledati dočekani sa skepsom. Očigledno je da je pominjanje "patuljaka" u političkoj korektnosti problem, sada su to "mali ljudi".

Na prvim fotografijama Snežaninih drugara videla se rasno šarolika družina, ali je potom donesena odluka da glumci patuljastog rasta ne budu angažovani, već su ih zamenili animirani likovi. S jedne strane to je licemerno pozdravio Piter Dinklidž, proslavljen kao patuljak Tirion iz "Igre prestola". Ali se s druge strane postavlja pitanje koliko glumci patuljastog rasta imaju prilike za ovako velike uloge u ovako poznatoj priči koja je u svojim prvobitnim verzijama imala patuljke u naslovu. Apsurdi šta je poželjno snimati, a šta ne nastavili su se i dalje.

Snežana se u bajci i starom filmu za gostoprimstvo oduži tako što kuću patuljaka očisti, pomogne im da sve bude uredno i sprema im hranu. U modernoj verziji Snežana, gost u kući, tera patuljke na to, verovatno zbog ideje da su kućni poslovi za ženu ponižavajući. A tu je i glavna glumica Rejčel Zegler, koja je u nizu intervjua na vrlo iritantan način ismevala prvi dugometražni Diznijev film, prezrivo se odnosila prema liku princa, a nedavno priredila dodatni problem Diznijevom PR timu tvitom punim prezira i mržnje prema ljudima koji su glasali za Trampa. To jest, nekim od roditelja koji bi trebalo da kupe karte za njen film.

 Moderni mediji su ogolili "zvezde", glumačke i poslovne, više nego ikad i dobro je što je tako. Bilo bi lepo da se iz ovoga izvuku neke pouke jer nije trenutni sistem vrednosti apsolutan i poslednji. Originalna "Snežana" govorila je o pobedi ljubavi nad zlom i nije bilo plitkog i tupavog gađenja prema princu koji devojku proganja i, zaboga, ljubi je bez njenog pristanka ne bi li joj spasao život. To su naknadna učitavanja. Zato možda "Snežana" i ne mora na strim. Dovoljan je susret sa stvarnošću, da zla maćeha, koju glumi Gal Gadot, pita ko je najlepši na svetu, dobije iskreni odgovor "ti si" (nije valjda Rejčel Zegler) i film se odmah završi.