"Iskupljenje je moćan afrodizijak" Lili Kolins u razgovoru za TV Ekran otkriva kako je rola u "Jadnicima" bila uvertira u njenu "Emili u Parizu"

U ekskluzivnom intervjuu za TV Ekran glumica Lili Kolins otkriva na koji način je rola tragične Fantine bila uvertira u njenu "Emili u Parizu", obe vezane za prestonicu Francuske.

Ima li nešto što povezuje ova dva Pariza iz potpuno različitih istorijskih perioda?

- Za Pariz me uvek vezuju pojmovi slobode i borbe. Uprkos tome što je reč o dve različite priče, i što su Fantina i Emili nespojive kao i njihove sudbine, u suštini obe priče je borba ovih junakinja da pronađu sebe i da se izbore za svetliju budućnost. Pariz je za mene uvek grad svetlosti i kontrasta. Svetlo se uvek rađa iz tame, i bez nje ne bi postojalo.

Šta je to što vas je privuklo ulozi u seriji "Jadnici"?

- Veliki sam obožavalac romana, kao i mjuzikla koji je En Hatavej doneo Oskara. Međutim, uvek sam verovala da je priča o Fantini nedovršena. Znamo da je ona nesrećan lik. S njom nema spojlera. Fantina na kraju umire, živela je mučno, pred kraj života propatila, i kraj dočekala u postelji poražena silnim bolestima. Ali uvek kad sam čitala knjigu, razmišljala sam o tome ko je ona bila pre svih tih mučnih godina. Da li se ikada smejala, da li je volela, kako je izgledala pre nego što je rodila Kozetu. I upravo iz te perspektive joj je prišla ova serija. Naravno, bavimo se i njenim krajem, ali dopalo mi se to što sam imala priliku da je otkrijem i iz nekog drugog ugla.

Da li ste se u nekom trenutku pokajali zbog odluke da se upustite u ovako ozbiljnu avanturu?

- Mada je reč o ozbiljnom glumačkom izazovu, bila sam spremna da se prepustim svim zahtevima koje je ova uloga stavila pred mene. A nije bilo nimalo jednostavno. Sudbina je sve sredila tako da sam u to vreme već snimala dva projekta, a ponuda za "Jadnike" stigla je kao treći. Kad sam čula ko potpisuje scenario, ko je reditelj i s kim bih igrala, nisam se nimalo dvoumila hoću li prihvatiti ili ne tu ponudu. Bilo je samo pitanje hoću li moći to fizički da izvedem. Imala sam nedelju dana da se iz Londona sa seta jednog projekta prebacim u Brisel, gde smo snimali deo scena, i da se pripremim za snimanje scena koje su istovremeno bile i moj kasting za ovu ulogu.

Šta vam je bio najveći izazov tokom rada na seriji?

- Ispostavilo se da sam se sa svim najvećim izazovima suočila odmah na početku snimanja. Ova kasting scena bila je ona u kojoj Fantinu vuku po ulicama Pariza, tako da sam odmah iz voza bila bačena na kaldrmu da se obračunavam s ruljom, a drugi snimajući dan doveo me je u situaciju da sam se kao glumica osetila najranjivijom u karijeri. Raspored snimanja bio je takav da smo drugog dana snimali Fantininu smrt. Živo pamtim taj februarski minus koji sam provela u tankoj spavaćici na napuštenom imanju u nedođiji Belgije glumeći prvi put u životu scenu umiranja žene obolele od tuberkuloze. Tu je bilo toliko izazova da često imam osećaj da sam tog dana diplomirala i glumu i školu života.

Sudbina tragičnih junakinja oduvek je snažno privlačila publiku. U čemu mislite da je tajna nesrećnih likova?

- Iskupljenje je moćan afrodizijak. Svi čekaju taj trenutak kad će im život nadoknaditi za sve patnje koje su proživeli. Nažalost, Fantinina sudbina nije u potpunosti takva. Rekla bih da je ona jedini junak "Jadnika" koji nije dobio tu nagradu. Ipak, zahvaljujući njenoj žrtvi, Žan Valžan jeste, baš kao i njena ćerka Kozeta. Zato Fantinu nikad nisam doživljavala u potpunosti kao nesrećan lik. Verujem da svako u životu ima svoju svrhu. Njena se ogleda u nasleđu koje je ostavila za sobom. Zahvaljujući njoj, drugi su dobili priliku za bolji život. Drago mi je što sam imala mogućnost da publici dočaram Fantinu kao izvor optimizma i nade. To je ono njeno nasmejano lice koje nam knjiga nikad nije predstavila.

(Kurir.rs / TV Ekran/ Nikola Dražović)