Filmske i muzičke veze Meksika i Srbije: Dve kulture povezuje veliki umetnik, koji je nagrađen na svečanosti u Kinoteci

Jugoslovenskoj kinoteci uoči projekcije meksičkog filma „Jedan dan života“ (1950) Emilija Fernandeza, sinoć u sali „Makavejev“, uručeno je priznanje koje je ambasada Meksika u Srbiji dodelila pevaču Slavku Peroviću za „značajan doprinos u zbližavanju naroda Meksika i Srbije, kroz povezivanje meksičke i srpske muzike u stilu poznatom kao jumeks, Jugoslavija – Meksiko“.

„Priča o ljubavi između majke i sina, mladog oficira koji je osuđen na smrt, morala je snažno rezonovati sa narodom čije su rane iz rata još bile sveže i čija je istorija, nažalost, prepuna majki koje su oplakivale svoje sinove. I priča o prijateljima koji se nalaze na suprotnim stranama revolucije bila je našoj publici i te kako poznata“, rekao je Pantelić.

Takođe je istakao „širu kulturološku srodnost naših naroda, kod kojih se kolektiv, zajedništvo i porodica visoko vrednuju i u okviru kojih se prevazilaze nedaće koje nam istorija donosi“.

Pantelić je sa ponosom podsetio da je meksička glumica Kolumba Domingez dobitnica Plakete Jugoslovenske kinoteke, koju je posetila 90-ih godina prošlog veka.

Ambasador Meksika u Srbiji Karlos Isauro Feliks Korona rekao je da je Slavko Perović „istaknuti umetnik koga mi Meksikanci nosimo u srcu“.

„Imamo tradiciju prijateljskih odnosa između Srba i Meksikanaca. Ovaj film u tome predstavlja jednu posebnu vezu. Postoje sličnosti naša dva naroda, a i istorija nam je slična. Obe nacije su se uvek borile da očuvaju nezavisnost, teritorijalni integritet i lični integritet. Kako smo kroz istoriju delili iste vrednosti, želim da istaknem da smo kao narod i kao država Meksiko uvek podržavali Srbiju u svim aspektima, samim tim i u teritorijalnom integritetu po pitanju Kosova i Metohije“, izjavio je ambasador, pozdravljen velikim aplauzom.

„Sa ovim filmom je pokrenuto naše prijateljstvo, a zatim je on počeo da nas povezuje i kroz muziku, u talasu nazvanom ’jumeks’. Mananjitas melodija iz filma za nas je vesela i svečarska pesma, dok u Srbiji, na stihove Slavka Perovića, izaziva setna osećanja“, napomenuo je ambasador.

Podsetivši na požar u Meksiku kojem je uništen original filma „Jedan dan života“, istakao je da „zahvaljujući kopiji koju poseduje Jugoslovenska kinoteka, ponovo imamo taj film, on i dalje postoji i nije pao u zaborav“.

Ambasador Feliks Korona je primetio da su kasnije u ovaj region stigle meksičke telenovele, što je ponovo zbližilo naše narode.

Plaketu za Slavka Perovića ambasador je uručio njegovoj ćerki, filmskoj kritičarki, televizijskoj autorki i urednici Sandri Perović.

Na Plaketi je, između ostalog, ispisano da „muzički doprinos Slavka Perovića predstavlja jedinstveni podstrek zbližavanju naroda Meksika i Srbije, veliki doprnos kulturnoj razmeni i jačanju prijateljstva dva naroda, koje traje i danas“.

Zahvaljujući se u ime svog oca, Sandra Perović je prenela njegove pozdrave, dodavši da zbog svojih godina nije mogao lično da primi priznanje.

Slavko Perović imao je milionske tiraže, veliku popularnost i brojne hitove koji su zauvek obeležili jedno vreme. “Ja pijem čašu gorkih suza”, “Mama Huanita”, “Pesma majci”, “Ti samo ti”, “Oči pune suza”, “Mućo mala mućo”, “Sve zbog jedne crne žene”, "Bez tebe", "Devojka mojih snova" i druge. Uglavnom je sam pisao tekstove, a pesma “Jedan dan života” donela mu je nedavno Jugotonovu “Zlatnu pticu” za milion prodatih primeraka. Napisao ju je na salveti u čuvenom beogradskom “Grmeču”.

Kurir.rs,  LJ. R.

 Kako je Anita Mančić izašla da primi najveću glumačku nagradu