Slušaj vest

Serija "Što se bore misli moje", a koja se prethodnih vikenda emitovala na RTS bavi se životom kneza Mihaila Obrenovića jednog od najznačajnijih srpskih vladara. Na prestolu Kneževine Srbije sedeo je u dva navrata - od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. Prvi put nakon smrti svog brata Milana, a drugi put nakon smrti svog oca Miloša.

Za tih osam godina uspeo je da znatno odvoji Srbiju od Osmanskog carstva, da je ojača i pripremi za nove ratove za nezavisnost, da protera turske posade iz svih srpskih gradova... Radio je i na ujedinjenju balkanskih naroda, ali sve njegove planove pokvarili su pucnji u Košutnjaku 29. maja (10. juna po novom kalendaru) 1868, kada su atentatori ubili njega i njegovu sestru od strica Anku Konstantinović.

Knez Mihailo.jpg
printscreen/youtube/Čačkalica Knez Mihailo

Zaseda u Košutnjaku tokom šetnje

Prema opisima savremenika, ali i izveštaju istražitelja, knez Mihailo je predveče 29. maja 1868. krenuo u šetnju u Košutnjak, i to sa strinom Tomanijom Obrenović, sestrom od strica Ankom Konstantinović i njenom ćerkom Katarinom. U pratnji su mu bili samo ađutant Svetozar Garašanin i poslužitelj Mita Timarčević.

Njih su u zasedi, naoružani s po jednim revolverom i handžarom, čekali Lazar Marić, Kosta Radovanović i Stanoje Rogić, dok je Đoka Radovanović bio nešto dalje. Mozak cele operacije bio je Pavle Radovanović, ali on nije učestvovao u samom ubistvu. Kada im se kneževska povorka približila, četvorka je iskočila iz zasede i pozdravila kneza, ali pre nego što im je odgovorio, na njega su pucali prvo Kosta, pa Marić i Rogić. Radovanović je zatim i nožem napao kneza, koji je već bio na zemlji. Pred njega je tad skočila Anka, ali je Marić potegao revolver i upucao je. Ađutant Garašanin bio je u ovom napadu samo ranjen.

- Najgroznijim i najpodlijim ubistvom Srbija je danas lišena svog preljubeznog vladaoca. Ostavljajući pravednoj priznatelnosti sviju naši saočestvenika da ocene preveliki gubitak koji je Srbiju ovim nesrećnim slučajem postigao, dolepotpisani ispunjavaju jednu tužnu dužnost primajući u svoje ruke na osnovu zemaljski zakona vlast privremeni namestnika knjažeskog dostojanstva, i obznanjujući to svima vlastima i celom narodu srbskom. Naša je sveta dužnost da do sastanka skupštine sačuvamo ono stanje koje je veliki rodoljub Mihail M. Obrenović III po sebi ostavio. Neka Bog bdi nad našim otečestvom, naročito u ovim magnovenjima teški iskušenja - navedeno je u "Proklamaciji narodu srpskom", koju su potpisali predsednik Sovjeta Jovan Marinović, ministar pravde Rajko Lešjanin i predsednik Kasacionog suda Đorđe Petrović.

knez mihailo 7.jpg
printscreen/youtube/Pogledi Kragujevac Spomen ploča

Izveštaj lekara nakon pregleda tela posle zverskog ubistva

Pri lekarskom pregledu tela kneza Mihaila utvrđeno je da ima na licu i telu više rana, kao i da je ono "na svirep način nožem isečeno i nagrđeno i izrešetano".

- Na glavi i po čelu isečen je na tri mesta tako da mu se i mozak video, isečen je i po licu, preko nosa, usta i vilice, isečene su mu i ruke desna i leva od donjeg zglavka naviše do lakta, a kuršumima ranjen je na četiri mesta, na jednom mestu poniže ispod desnog pazuha, na drugom malo niže od ovog prvog, k plećki, na trećem s leve strane na grudima, i na četvrtom posred rtenjače, više kostiju na leđima. A sve ove povrede, po uveravanju lekarskom, učinjene živom čoveku, smrtonosne su bezuslovno - navedeno je u optužnici protiv ubica kneza.

Ekspresno hapšenje 

Ubice su bile brzo uhapšene, a suđenje je bilo ekspresno.

- Sednica beogradskog suda od 14. juna izjutra. Zbog nedovoljnog prostora u sudskoj zgradi za sudnicu je uzeta velika šupa u avliji upraviteljstva varoškog. U prostranoj šupi i s desne i s leve strane stoje klupe, a spreda stolice za publiku; u pročelju uzdignuta tribuna sa stolom za sudije, na stolu krst, jevanđelje i sveće; s desne strane klupa za komisare, s leve pouzvišena ograda s klupama za zločince, pred sudskom tribinom stol za stenografa - navodi se u knjizi "Sud ubicama kneza Mihaila: Stenografski izveštaj" iz 1868.

Kako se dodaje, još od osam ujutru bila je gužva, a nekoliko minuta pre devet dovedeni su i optuženi.

- Redom, jedan po jedan, svi u okovu: Lazar Marić (pogleda razbojnička), Ljubomir Radovanović (gleda prezreno, čisto besno, uzdigao glavu), Sima Nenadović (nemarno naslonio se na klupu i okreće se po publici), Đoka Radovanović (pogleda prekog), Kosta Radovanović (ispod očiju pogleda namršteno), Stanoje Rogić (sasvim sed, zlopamtilovačka pogleda), Paja Radovanović (zlikovačka, ali stidljiva pogleda, zvera), Bogosav Petrović (snuđen), Atanasije Atanacković (nabusita, podmukla pogleda), Vidoje Ivković (ukrućen, ukočio glavu), Tasa Jeremić (u seljačkom odelu, smućen), Blagoje Petković (oborio glavu) i Ljubomir Tadić (prosed, nemarno naslonio se na ogradu i gladi brke). Poslednja petorica stoje, a ostali sede, između svakog po jedan žandar bez puške, a iza njih sa ogradom žandari s puškama - opisuje se početak suđenja.

Nakon dolaska sudije državni tužilac Nikola G. Nedeljković pročitao je tužbu koju je komisija podnela.

IMG_2288.jpeg
Kurir/M.F. 

Presuda za ubistvo

"Što se tiče samog ubistva, tu je stvar na čisto izvedena. Ali da bi se prevrat što bolje izvršio, znalo se da će trebati poviše i novaca i pristalica nego što imaju ovo nekoliko zaverenika. Kao punomoćniku bivšeg kneza Aleksandra Karađorđevića, Paji Radovanoviću lako je bilo da savlada i ove nezgode jer ga je odmah uspeo da ga isti Aleksandar Karađorđević u tome ozbiljno i krepko potpomogne. Međutim, kao što drugi jedan od njih kazuje, izigrali bi u tome i samog Aleksandra Karađorđevića i njegovog sina Petra, jer nisu mislili dovesti vladu nijednoga od njih, već tako prividno su radili u njihovo ime da bi od njih samo novaca za taj posao izmamili", navodi se u tužbi.

Na ekspresnom suđenju zaključeno je da su optuženi učestvovali u zaveri da se srpski knez ubije i da se izvrši prevrat. Presuda smrću je izvršena 16. jula ujutru.

(Kurir.rs/M.J)

01:28
Anketa - Knez Mihailo gradovi Izvor: MONDO/Stefan Stojanović