Tajnu o pravom poreklu dede Zorana Radmilovića malo ko zna: U Srbiju je došao da gradi železnicu, ni ne sluteći kakva sudbina će ga zadestiti

Legendarni glumac Zoran Radmilović, koji sa pravom nosi epitet barda srspkog glumišta, rođen je 1933. godine u Zaječaru. Iza sebe je ostavio brojne nezaboravne uloge poput onih u "Radovan III", "Kralj Ibi", "Majstori, majstori". U julu naredne godine biće tačno 40 godina od njegove smrti. 

Zoranova biografija veoma je živopisna, a veoma je zanimljiva i njegova porodična situacija. Naime, malo ko zna da je glumčev deda bio Nemac. Zoranov otac Momčilo je bio sudija, a majka Ljubica domaćica, odrastao je sa mlađom sestrom Mirom. Njegov deda Rihard Lang je bio Nemac koji je u Srbiju došao da gradi železnicu. Tada se zaljubio u Stevku, prešao u pravoslavlje i uzeo ime Radmilo. Kada je Zoran krenuo u osnovnu školu, počeo je Drugi svetski rat i njegov otac je odveden u zarobljeništvo.

Zbog tih okolnosti osećao je veliku odgovornost prema majci i sestri. Kada se otac vratio, Zoran se malo opustio, te je počeo da svira gitaru, bavio se sportom i više je izlazio sa društvom.  Završio je gimnaziju i bio je član dramske sekcije koju je vodio Milan Srdoč. Kada se preselio u Beograd, nastavio je da se bavi glumom. Igrao je kod prve srpske pozorišne i filmske režiserke Soje Jovanović u KUD "Ivo Lola Ribar". Pošto je želeo da udovolji ocu, upisao je Pravni fakultet. Nakon dve godine se upisao na Arhitektonski fakultet, koji je takođe napustio.

Započeo je studije engleskog jezika na Filološkom fakultetu, ali je i od njih odustao i upisao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. U međuvremenu je služio vojsku, a glumu je diplomirao 1963. godine u klasi profesora Mate Miloševića.

- Ja sam čovek koji pokušava da gleda život sa smešnije strane. Čini mi se da bi tako trebalo. Preporučio bih svim ljudima da pokušaju tako da žive - tako je govorio jedan od najboljih srpskih i jugoslovenskih glumaca, koji je tokom svog života glumio u 104 ostvarenja.

Nije želeo da prima hemoterapiju

On je 12. jula 1985. godine, glumac je hospitalizovan. Imao je problema sa digestivnim traktom i jake bolove koje je duže vreme trpeo. Nije želeo da prima hemoterapiju i 21. jula je preminuo od raka debelog creva. Kremiran je i njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom Groblju u Beogradu.

(Kurir.rs/M.J)