"Kasandra u Beču s Marašem i Baćom?" Miloš Avramović o trećem delu "Južnog vetra" i bioskopskom hitu "Volja sinovljeva"

Reditelj Miloš Avramović 2024. godinu zaokružio je premijerom filma "Volja sinovljeva", čiju produkciju potpisuje. Nakon dugogodišnjeg čekanja na sredstva i tehničke mogućnosti, u saradnji sa rediteljem Nemanjom Ćeranićem, otvorio je put novom žanru u domaćoj kinematografiji. Tvorac kultne franšize "Južni vetar", koja je utrla put krimi-filmovima, u razgovoru za Kurir otkriva kako je nastala "Volja sinovljeva", šta publiku očekuje u trećem delu popularnog ostvarenja, a najavljuje i novi projekat.

- Ljubav prema žanrovskom filmu razvila se još od najranijeg detinjstva. Mi malo stariji sećamo se vremena kada smo na televiziji imali samo dva kanala. Moj ukus su najviše oblikovali letnji i zimski bioskop, kao i emisija "Dozvolite da se obratimo", gde su se prikazivali uglavnom ratni filmovi. Nedeljom u pet, pre crtanog filma i Dnevnika, po pravilu je išao neki vestern. Tu sam prvi put gledao "Šejna", "Tragače", a ubrzo posle toga i "Pobesnelog Maksa", koji je išao u kasnijem terminu. Bukvalno sam čekao da roditelji odu na spavanje da bih ga krišom i sa smanjenim zvukom odgledao. Tako da je ljubav prema "Volji sinovljevoj" bila prirodna i momentalna.

Kad ste vi prvi put saznali za ovaj projekat?

- Prvi materijal sam video pre pet ili šest godina, bio sam oduševljen i navijao da se projekat završi. Sticajem okolnosti sam se upoznao sa autorima, sarađivali smo i na "Južnom vetru", i nekako je bilo logično da zajedničkim snagama probamo da oživimo i ovu priču. Bila bi velika šteta da takva ideja i projekat propadnu. Na svu sreću, sa novom pričom i pristupom uspeli smo u našoj nameri.

Šta je produkciono bilo najteže kod ovog filma? Kako ste uspeli da ga snimite za manje od dva miliona evra?

- Bilo je izuzetno važno da niko ne mašta i ne zamišlja nešto što ne možemo da izvedemo. To može da bude put u propast. Dešavalo se sa raznim projektima, a desilo se i sa prvim pokušajem snimanja "Volje sinovljeve". Nisam smeo da dozvolim da se to ponovi. Imam iskustva i u rediteljskim vodama, posebno sa akcionim scenama, specijalnim i digitalnim efektima koji su bili izuzetno važni za ovaj projekat. Znao sam od starta šta možemo, a šta ne, i konstantno sam sa kolegama radio na tome da smestimo priču u okvire realnog, što nije bilo lako.

Možete li da se setite nekog izazova pred kojim ste se našli?

- Navešću primer, u scenariju piše "ulice grada", to može da bude svašta, lokacija za to može da bude napušteno radničko naselje u Kazahstanu, ili kompletno zatvaranje Beograda, ili možda i manjeg grada u Srbiji na dvadesetak dana za potrebe snimanja, ali sve to nije realno u okvirima budžeta. Jedini realan način da snimimo grad bio je baš taj kako smo ga i kreirali u filmu.

Ovaj film ste uporedili s "Južnim vetrom". Šta je slično između ove dve priče?

- Imaju sličnu sudbinu. Autori "Volje sinovljeve" godinama nisu mogli da pronađu način da završe film, nisu naišli na razumevanje u industriji i kod emitera i finansijera. Slično je bilo sa "Južnim vetrom", koji je napisan 2007. godine, a prikazan tek 2018. Ono što delimo jesu borbenost i vera, ali imali smo i sreće da je Telekom prepoznao kvalitet projekta.

Da li je vaš predlog bio da se ekipi pridruži i dobro poznati dvojac iz "Južnog vetra" Biković i Radonjić?

- Naravno. To je očigledno. Oni su sjajni glumci i saradnici i želim da budu deo svih projekata koje radim. Naravno, pod uslovom da to ima smisla i da smo svi saglasni s tim.

Kakav je vaš pogled na budućnost ovog žanra u domaćoj kinematografiji?

- Nadam se da je ovo samo početak. Ne samo za ovaj žanr već za sve žanrove. Treba da radimo na tome da publika uvek ima u ponudi najraznovrsniji sadržaj i da razvijamo načine kako bismo podržali mlade autore da razvijaju svoje ideje i snimaju filmove kakve oni žele, a ne šta žele producenti. Imamo ozbiljne autore i kreativce s velikim iskustvom. Imamo filmske ekipe koje su u ravni sa najozbiljnijim ekipama na svetu. Mislim da ima i prostora i znanja da cvetaju sve ideje.

Fanovi "Južnog vetra" i dalje nestrpljivo čekaju nastavak, ali snimanje je još uvek na čekanju. Da li će pasti prva klapa 2025. godine u Beču ili...?

- Iskreno se nadam. Radimo sve da se to desi sledeće godine.

Hoćemo li videti u njemu i čuvenu Kasandru?

- Teško u sledećem nastavku, ali možda jednog dana. Videćemo. Kasandra u Beču sa Marašem i Baćom? To je previše i za "Južni vetar" (smeh).

Da li ste ikada očekivali toliku popularnost franšize?

- Ni u najluđim snovima nisam očekivao toliku popularnost. Kada smo završili film, znao sam da smo snimili dobru stvar i da će biti gledan, ali toliko gledan? Ni u najluđim snovima.

Kako gledate na činjenicu da je upravo ova franšiza uticala na način na koji ljudi percipiraju krimi-žanr u regionu?

- Svakako je uticala na razvoj žanra i podstakla mnogo autora da kreiraju sličan sadržaj. Uverilo ih je da je to i tehnički moguće na prvom mestu, a onda i da je moguće snimiti žanr film, krimić, triler, policijsku seriju, koji će biti i kvalitetni i gledani.

Naredne godine spremate i seriju "Tvrđava". Da li ćemo konačno dobiti priču o ratu koja će moći da bude prikazana i na HRT i na RTS? Šta vas je privuklo toj priči?

- Mislim da će moći. Nema razloga da tako ne bude. Kao i uvek, najviše me privukao scenario. To je priča o običnim ljudima i njihovim sudbinama. Ispričana je na jednostavan i svima razumljiv način. Razvija se od prvog poljupca i tinejdžerske serije do priče o odrastanju, porodici i velikoj nesreći koja ih je zadesila. Mislim da smo uradili veliki posao i snimili odličnu seriju.