"Želim kratku i veselu smrt, za jednim najviše žalim" Sonja Savić je samo jednom zaplakala u javnosti: "Niko nije prišao Ivici, bacili su ga kao đubre u vatru"

Prošlo je 16 godina od smrti velike srpske glumice - Sonje Savić. Srbija je pamti ne samo kao glumicu nego i kao ženu, umetnicu, britkog jezika koja je uvek otvoreno i iskreno govorila o svemu. Čak i o onome što se nazivaju tabu teme.

Isključivo sam volela visoko obrazovane, kategorijalno imaginativne, podeljenog jata. Zaista, krug mojih prijatelja koji nosim kao venac oko sebe u svojoj samoći, u svom uspehu, u svom dolasku, u svom odlasku, u svom umoru, u svojim suzama, u oslabljenim nervima… Ja žalim za familijom jer nisam mogla da ostvarim familiju iz određenih razloga. Tako mi je život napisao."

Uvek je Sonja bila korak ispred svoje generacije. Njeno poimanje društva u kome je stasavala i odsustvo straha da o tome javno govori, izdvajalo ju je od ostalih. Tako je svojevremeno u emisiji "Balkanskom ulicom" govorila o šundu, nametanju lažnih vrednosti. Na konstataciju da ima onih koji će reći – ma šta me se tiče, treba živeti svoj život Sonja je rekla:

 “Ne tiče vas se? Ne mora da vas se tiče. Ali kada za 7 godina vaša ćerka dođe sa sponzorom 30 godina starijim od sebe u kuću, ticaće vas se i te kako. Neće ići momci, Bog poslednji sudi. Ovo je bedna planeta, čim smo rođeni svi smo krivi i pokvareni."

Tada je otvoreno rekla i da su joj ljudi zamerali što razmišlja o smrti. "A verujte mi, moj ideal je zaista kratka i vesela smrt. Ne umreti u ropcu. Nije nimalo težak taj poslednji trenutak. Meni je života dovde. Imam 42 godine, nisam ostvarila familiju, nisam ostvarila nastavak loze svojoj familiji. Zbog kodeksa časti", rekla je tada Sonja.

I dan-danas se pamti njeno potresno svedočenje o smrti Ivana Vdovića poznatijeg kao Vd. On je bio jedan od pokretača novog talasa na našim prostorima. Sonja se prisetila jednom prilikom svog razgovora sa Darkom Rundekom koji se odigrao posle Ivičine smrti.

"Te 1992. sam srela Darka Rundeka. Tada sam mu rekla da je Ivica umro. 'Kako je umro?' pitao me je Rundek. Nisam mogla da odem na sahranu jer nisam bila obaveštena. Bio je u infektivnoj kesi, kesa je pala…I samo znam da niko nije hteo da priđe da podigne kesu. Bacili su ga kao đubre u vatru. 'Anđeo do kraja', kratko mi je rekao Rundek na to", prisetila se Sonja Savić.

Sonja Savić rođena je u Čačku 15. septembra 1961. godine. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića zajedno sa: Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i drugima.

Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima i "Zlatna arena” za najbolju glavnu žensku ulogu u Puli 1984. godine za ulogu u filmu Šećerna vodica, nagrade "Carica Teodora” za najbolju žensku ulogu za film "Živeti kao sav normalan svet“ i "Šećerna vodica”. Bila je dobitnica iGran pri nagrade Ćele kula za ulogu u „Šećernoj vodici“ na Filmskim susretima u Nišu, Specijalne nagrade žirija u Veneciji za ulogu pevačice u filmu "Život je lep“.

Preminula je 23. septembra 2008. godine. Pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supstanci, a informacija koja je duboko potresla javnost jeste da je Sonja pronađena u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao drugi nameštaj. Imala je 47 godina.

(Kurir.rs/ Mondo/ L. S.)

Video: Ispovest Mirka Puzovića - legenda jugoslovenskog boksa o uspesima, borbama i nepravdi