ŠTA NE ZNAMO O “FANTOMU IZ OPERE”?

Najpopularniji svetski mjuzikl FANTOM IZ OPERE stiže u Beograd na svoju premijeru sa devet izvođenja – od 22. do 29. aprila 2025. godine, u Sava centru. „Fantom” je najpoznatiji mjuzikl svih vremena zbog upečatljivih melodija, impresivne radnje i veličanstvenih dekoracija koje publliku ostavljaju bez daha. Do sada je izvođen u 46 zemalja, u 195 gradova, a videlo ga je više od 160 miliona ljudi, a šta to možda niste znali o čuvenom mjuziklu, pročitajte u nastavku ovog teksta:,

„Fantom iz opere” već 38 godina ne silazi sa svetskih scena. To ga čini drugim
najdugovečnijim mjuziklom na svetu, posle „Jadnika”, i trećim najdugovečnijim u
istoriji Vest Enda u Londonu. Premijera u Londonu održana je 1986. godine, dok
je na Brodveju prvi put izveden 1988. godine. Od tada je nadmašio popularnost
čak i „Mačaka” i postao najuspešnija muzička produkcija svih vremena (zajedno
sa „Kraljem lavova”). Smatra se jednim od najznačajnijih dostignuća britanskog
muzičkog teatra.

O autoru

Endru Lojd Veber počeo je da komponuje muziku sa 6 godina, a već sa 9 godina
objavljeno mu je prvo delo. Autor je 21 mjuzikla, dve filmske teme i jednog rekvijema.
Njegove melodije poput „Music of the Night” i „Think of Me” iz „Fantoma iz opere”, „I
Don’t Know How to Love Him” iz „Isusa Hrista Superstar”, „Don’t Cry for Me, Argentina”
iz „Evite”, „Memory” iz „Mačaka” postale su hitovi koje publika širom sveta pamti.
Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada, uključujući „Oskar”, „Emi”, „Gremi” i „Toni”. Ima i
zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu. Tokom pandemije COVID-19, Veber nije prestajao
da svira i pokrenuo je kampanju protiv zatvaranja pozorišta i koncertnih dvorana.

Priča / Roman

Zaplet je zasnovan na istoimenom romanu francuskog novinara i pisca Gastona Lerua,
objavljenom u Parizu 1910. godine. Ovo je tragična ljubavna priča o talentovanoj Kristin
Daje, u koju se zaljubljuju dva muškarca: mladi aristokrata Raul de Šanj i misteriozna
figura koja obitava u podzemlju Pariške opere. Fantom – tajanstveni, unakaženi muzički
genije s tragičnom sudbinom, usamljen i odbačen od društva – opseda Kristin, ali
istovremeno postaje njen inspirator i zaštitnik. Priča donosi složenu mrežu sudbina i
borbu između ljubavi, nade, mržnje i prihvatanja. Ideja mjuzikla je da pokaže kako i
najtamnije srce može nositi ljubav i da različiti mogu biti prihvaćeni i voljeni.

Kako je nastao mjuzikl?

Godine 1984. Endru Lojd Veber se oženio mladom glumicom Sarom Brajtman.
Komponovao je „Rekvijem” zbog njenog visokog sopranskog glasa, ali je želeo da
prikaže njen talenat u većem delu. „Fantom iz opere” nastao je upravo zbog Sare
Brajtman, koja je igrala glavnu ulogu Kristine Daje.

Veber i producent Kameron Mekintoš dugo su tražili libretistu koji bi prilagodio roman za
mjuzikl. Na kraju, Mekintoš je otkrio mladog kompozitora i libretistu Čarlsa Harta, koji je
napisao pesme za mjuzikl.

Osim njega, kreativni tim uključuje još jednu debitantkinju – pozorišnu dizajnerku
opernih i dramskih postavki Mariju Bjornson. "Fantom u operi" je njen prvi mjuzikl.
Upravo je ona projektovala poznatu masku Fantoma, koja je postala zaštitni znak, i
osmislila gondolu u podzemlju Pariške opere. Takođe, ona je insistirala da čuveni
padajući luster bude spušten iznad publike, a ne na sceni. Upravo je Marija Bjornson
kasnije dobitnica nagrade "Tomi" za prelepe kostime u postavci.

Veber poziva Haroda Princa za reditelja, koji pravi postavku sa zamahom, potpuno
opravdavajući ideju kompozitora.

Sara Brajtman kao Kristin

O kandidatima za ulogu Kristine nije se razgovaralo. Jasno je da će je igrati Sarah
Brightman - supruga kompozitora. I upravo njegovoj ljubavi prema njoj dugujemo ovaj
divni mjuzikl. 25 godina kasnije, Veber kaže: „Bez Sare, ne bi bilo Fantoma. Svi znaju
da je ona bila moja muza za ovu emisiju. Velika je radost što sam imao njenu podršku i
prisustvo na sceni”.

U potrazi za fantomom / ko će igrati fantoma

Iako je Kristinina uloga rezervisana, ništa nije jasno o muškoj glavnoj ulozi. Fantom je
prvobitno trebalo da bude postavljen za ulogu pop pevača Stiva Harlija, koji je glumio
zajedno sa Sarom u naslovnom duetu Fantom iz opere, objavljenom kao reklama za
predstojeći mjuzikl početkom 1986. Još jedan kandidat je Kolm Vilkinson, koji je igrao
Čea u Eviti, ali mu je ponuđena primamljiva ponuda da igra Žana Valžana u Šenbergu i
Bulbulovim Jadnicima i odbio je. Vremenom je, međutim, godinama igrao Fantoma u
Torontu.

Igrom slučaja, dok uzima svoju ženu sa časa vokala, Endrju Lojd čuje pevanje drugog
učenika. Ovo je Majkl Kraford. Ovo je glas koji traži – strastven i eteričan. U to
vreme, Kroford je prvenstveno bio poznat kao komični glumac. Njegovo najzapaženije
delo 1960-ih bila je uloga ljupke budale u filmskom mjuziklu Zdravo Doli! Dodeljivanje
uloge Fantoma Majklu Krafordu bilo je rizično, ali Veber nije pogrešio. Uloga Raula u
premijernoj postavi poverena je Stivu Bartonu.

Premijera

Mjuzikl je premijerno prikazan 9. oktobra 1986. godine u Teatru Njenog Veličanstva u
Londonu u prisustvu članova kraljevske porodice. Romantična priča sa tužnim
završetkom momentalno je osvojila svet. 1988. Fantom je zakoračio na Brodvej. U vezi
sa pojavom mjuzikla u Americi, izbio je skandal. Američki savez filmskih glumaca
usprotivio se učešću Sare Brajtman jer nije bila poznata van Velike Britanije i zato što je
prema pravilima sindikata Kristin morala da igra glumica iz Amerike. Ali Endru Lojd-Veber kaže da u tom slučaju Brodvej neće videti „Fantoma iz opere”. Sindikat odustaje od zahteva za još jednom glumicom. Majkl Kraford je poznat u SAD iz filma "Zdravo, Doli!" a oko njegove uloge nema neslaganja.

Mjuzikl je doživeo ogroman uspeh, obasjan je nagradama Toni, a 2002. godine je nagrađen nagradom Lorensa Olivijea za najpopularniji mjuzikl po glasanju publike i najdužom produkcijom u istoriji muzičkog pozorišta - obe na Vest Endu.

Fantom iz opere je izveden preko 13.000 puta na Brodveju i nastavlja da puni pozorišta
širom sveta. Radnja je imala brojne adaptacije, ali će zauvek biti povezana sa mjuziklom
Endrua Lojda Vebera.

Mjuzikl gostuje u Beogradu od 22. do 29. aprila 2025. godine u Sava centru. Karte su
dostupne na linku

Promo