"Druga sezona "Igre lignje" je okej" Nikola Popević o južnokorejskoj seriji koja je dokazala da je pri kraju dominacija američkih sadržaja

Pre tri godine južnokorejska serija "Igra lignje" konačno je dokazala da se Netfliks učvrstio kao značajni globalni fenomen za gledanje filmova i serija, kao i da je pri kraju dominacija američkih sadržaja. Mnogo je razloga zbog kojih je pre "Igre lignje" izgledalo da Južnokorejci nemaju neke velike šanse da obaraju rekorde gledanosti, a oni variraju od kulturoloških i mentalitetskih pa do - što da ne kažemo otvoreno - rasnih.

Brutalna priča o tajanstvenoj i smrtonosnoj igri nastavlja se tačno tamo gde je bila prekinuta. Jedini preživeli tog novovremenskog rijalitija Song Gi Hun svoj krvavo stečeni novac koristi da uđe u trag organizatorima i osveti im se. Prva sezona je mogla mnogo da zahvali uzbudljivim igrama koje će mnogima doći glave, sa ne tako sjajno oslikanim likovima, ali uglavnom jasnim motivacijama.

Dugovi, pohlepa, ali i psihopatija i mentalna oboljenja značajan su pokretač i kod naših rijaliti igrača, ali, s druge strane, postoji posledica da gledaocima ne mora da bude stalo do tih generalno uzev prezira vrednih ljudi. Druga sezona se vidno trudi da popravi neke ranije nedostatke i, kada se sticajem brojnih okolnosti Gi Hun ponovo nađe u igri, likovi koji ga okružuju imaju neke konkretnije motive od svojih prethodnika.

I modernije, jer su među igračima sada jedan propali reper (eto još jedne nehotične paralele sa srpskim rijalitijima), sumanut i sa prošvercovanom drogom, influenser koji je svojim šitkoinima prevario korisnike tržišta kriptovaluta i luda šamanka koja će tokom sezone početi čak da oko sebe okuplja nešto kao sektu. Ostatak bitnijih sporednih likova jeste standardna plejada biznismena i kockara u dugovima, ljudi koji nemaju šta da izgube i spremni su da se do smrti bore za vrednu novčanu nagradu.

Novina u odnosu na prethodnu sezonu jeste u tome da se posle svake ture iznova glasa za nastavak igara. Ti segmenti su među najzanimljivijima, jer argumenti i onih koji bi da napuste igre i onih koji su za ostanak zvuče sasvim validno. Pošto svaki igrač mora da nosi znak za koju je opciju glasao u prethodnom krugu, igrači lako i brzo formiraju klike, a u širem pogledu i dve suprotstavljene grupe, među kojima je sukob neizbežan.

Takođe, zanimljivo je pratiti motivaciju učesnika - neki naprosto nemaju kud i zbog poverilaca napolju smrt ih jednako čeka kao i u igrama. Ali tu je i siva zona onih koji nastavljaju dalje zbog gramzivosti, novčane nagrade im nikad nije dovoljno, mada ima i najgoreg kockarskog poriva sadržanog u rečenici "još samo jedna igra".

U prvoj sezoni neozbiljni Gi Hun sada je mnogo zreliji, ali njegovo iskustvo sa igrama vrlo brzo nailazi na ograničenja jer one nisu iste. Nisu iste ni njegove želje, jer ga sada isključivo vodi žeđ za osvetom. I tu dolazimo do jednog neobičnog momenta, jer Gi Hun zapravo postaje opsednut željom da kazni organizatore, a osim toga, nema neke posebne lične razloge. On je sada bogat čovek zahvaljujući isplaćenoj nagradi i kao takav je spreman da žrtvuje živote ostalih učesnika ne bi li po svaku cenu isterao svoje.

A glavni protivnik mu je, što je u seriji vrlo rano i direktno prikazano, ujedno i glavni saučesnik. Jedna od brojnih rupa u scenariju jeste što svoje pređašnje iskustvo sa igračem s brojem 001 uopšte ne koristi.

Ova sezona završava se sa potpuno otvorenim krajem i treća je već najavljena za narednu godinu, gde će se, pretpostavljamo, sve rešiti. Jeste da nove epizode ne pružaju mnogo toga novog i tempo jeste malo čudan (prve dve epizode bi mogle bez problema biti sažete u jednu), ali "Igra lignje" uspeva da drži pažnju i čak napravi napredak u odnosu na kilavu prvu sezonu.