"Producent zaključi da je prematora i daje joj otkaz. Kao iskušenje dolazi ponuda da uzme čarobnu supstancu" Nikola Popević o filmu "Supstanca" i Demi Mur

Objavljene su nominacije za ovogodišnju dodelu Oskara i među njima se nalazi film "Supstanca", delo koje me je dobrih dva i po sata držalo prikovano ispred ekrana, ali za koje i pored snažnog utiska nisam siguran da mogu reći da mislim da je vrhunski film. To se retko događa, ali eto.

Ovaj film je jednako psihološka drama i tzv. telesni horor, što je zanimljiva kombinacija, sa očiglednom namerom da sagleda čoveka, u ovom slučaju ženu, kao celinu i istražuje uslove pod kojima se događa potpuni raspad, telesni i psihološki. Rani filmovi Dejvida Kronenberga bavili su se telesnim hororom na sličan način, s tim da "Supstanca" skreće pažnju na problem koji je javnosti poznat već decenijama i prihvata se sa sleganjem ramenima, tu i tamo protestima feminističkih udruženja, a rešenja nema jer - takva je industrija.

Naime, a ovo se direktno odnosi i na samu Demi Mur, nominovanu za Oskara, notorna je činjenica da glumice posle tridesete godine dobijaju sve manje prilika za velike uloge zbog proste činjenice da biologija, starost, radi protiv njih. Filmska industrija od njih očekuje da budu lepe, te glumice neretko pribegavaju plastičnim operacijama, a to, kao što imamo prilike da vidimo, često ima katastrofalne rezultate.

Demi Mur u "Supstanci" glumi Elizabet, televizijsku zvezdu nekakve zabavno-plesne emisije. Producent zaključi da je prematora za dalji angažman i daje joj otkaz. Kao iskušenje dolazi ponuda da uzme čarobnu supstancu koja će je podmladiti, na šta ona, u očaju zbog gubljenja slave, bez razmišljanja pristaje. Kao i u svim bajkama, supstanca ima neka ograničenja.

Iz Elizabet stvara se jedna mlada i lepa žena - Su, a tajanstveni glas koji supstancu i propratnu hemiju nudi uporno tvrdi da su njih dve zapravo jedno. Njih dve ne mogu biti aktivne istovremeno. Uslov za funkcionisanje jeste da naizmenično odlaze u hibernaciju na po nedelju dana; Su se "hrani" usnulom Elizabet i ravnoteža postoji dok se uslovi striktno poštuju. Pošto je nastala iz odrasle žene, Su poseduje sve veštine da brzo uspe u istom šou-programu u kojem je Elizabet izgubila posao, ali je privlačnost stvarnog sveta i uspeha nagnaju na to da ravnotežu brzo poremeti, izvlačeći iz Elizabet životnu energiju dotle da ova počne groteskno fizički da propada.

Dakle, u industriji zabave propast ne donosi samo činjenica da je on muškocentričan, već i svesna odluka žena da "koriguju svoje telo" - otuda aluzija na plastične operacije s početka teksta. Su je mladi alter ego Elizabete i ona, pošto su jedno, radi na samouništenju zbog taštine i želje za slavom i telesnim zadovoljstvima. Elizabet sama, propadajućeg tela, ne može učiniti ništa, osim što tone u zavist, prejedanje i potpuno otuđenje.

"Supstanca" je upečatljiva zbog svoje preteranosti, groteske i prenaglašavanja svega. Ovaj režijski postupak počne da smeta i film, iako poput saobraćajne nesreće ne dozvoljava gledaocu da skrene pogled, izgleda kao da sve vreme tom gledaocu vrišti u lice. Takvo prenaglašavanje zatrpava de fakto tužnu tragediju glavne junakinje, koja na kraju na svoj najveći nastup dolazi kao čudovište.

Ni publika ni producenti suštinski ne budu kažnjeni zbog sistema koji održavaju. Finalne scene, mada su fijasko za samu novogodišnju emisiju, svakako kasnije mogu biti korišćene za nešto drugo. A što je najvažnije, sistem opstaje, dok njegova žrtva, ujedno inicijator svoje propasti, ostaje kao biološki otpad nekadašnje zvezde.