Cela Jugoslavija plakala je za Nešom Leptirom: Umro je u 31. godini od opake bolesti, a poslednji stihovi koje je napisao u bolnici razaraju dušu

Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir, bio je vođa grupe Poslednja igra leptira, sjajan umetnik, muzičar, zabavljač, ali pre svega čovek neverovatnog duha i harizme koji je svakom znao da izmami osmeh, ali i koji je razumeo tugu bolje od mnogih. Stvorio je večne hitove kao što su "Nataša", "Vrati se", "Srce od meda", "Umiru jeleni", "Grudi Balkanske", koji nas i danas voze emocijama. Bio je deo Indeksovog radio pozorišta i mnoge njegove fore i danas bi nas nasmejale do suza. Postao je dobri duh Beograda osamdesetih. A onda se iznenada razboleo. Karcinom. Preminuo je na današnji dan pre tačno 35 godina.

Za Kurir je samo pre šest godina o svom sinu govorila Boška Radulović, koja se tada prisetila starijeg sina, koji je humorom, harizmom i talentom za muziku osvajao srca širom bivše Jugoslavije.

- Svet je za nas nestao kad je on otišao. Nekako su se i njegovi prijatelji razišli. Mrkić mi je rekao da je Neša bio stub koji ih je okupljao oko sebe. Mi ćemo izaći oko četiri na grob, a u pet već pada mrak - otkrila je Boška.

Ona je preminula pre pet godina i govorila je da je Neša od svih članova porodice nju najviše voleo, iako ga je često i kritikovala.

- Govorio mi je da sam cicija. Dolazio bi kući često bez rukavice i šala koje sam mu kupila. Pomogao je uvek ljudima i nikad nije imao para. Željko je obećao da će zarađivati za obojicu. Grdila sam ga što nije pazio na sebe. Živeo je 300 na sat - prisetila se majka.

Radulović se razboleo se iznenada. Imao je tumor u levom testisu koji lekari nisu otkrili na vreme i koji je metastazirao na pluća i mozak. Posle prve operacije izgubio je kosu, ali od nastupa nije odustajao. Nosio je šešir. Čuveno je njegovo gostovanje na koncertu Lepe Brene, na kom je u svom maniru imitirao Slobodana Miloševića, a publika je pala u trans.

- Jednom je pevao s gripom. Imao je temperaturu oko 40 i govorio je: "Ko sam ja da zeznem 1.800 ljudi". Na prvi koncert u Domu sindikata pozvao je ceo komšiluk - priseća se Boška.

Na kraju razgovora Boška otkrila je kako su nastale neke od najvećih pesama grupe Poslednja igra leptira.

- Tekstove bi zapisao na putovanjima. Na salveti u kafani ili autobuskoj karti. Neša je uvek bio dobro dete. Stalno je trčao i uvek je bio nekih 20 centimetara iznad zemlje, kao da je na pozornici - ispričala je majka u svom poslednjem razgovoru za Kurir.

Pred smrt, dok je ležao u bolnici, Neša je napisao tekst za pesmu "Suze sa zvezda padaju", a njegova porodica je 28 godina kasnije izrazila želju da Milan Đurđević, frontmen “Nevernih beba” napiše za nju muziku i aranžman.

- Šalio se dok je bio u bolnici. Pre toga je želeo da ponovo poseti Liku, mesto gde je rođena naša majka i gde je proveo divne dane sa drugarima u šatorima. Želeo je još jednom da ponovi tu scenu iz svog života. Ali nije stigao. Čak i ovaj spot donekle dotiče tu njegovu ljubav prema prirodi i želju da se poistoveti sa njom. Kada je kao dečak sa tatom otišao na pijacu da kupe božićnu jelku i video da je to sečeno drvo koje je bilo živo, plakao je. Nisu mogli danima da ga smire. Emociju je imao ne samo prema ljudima, već prema svim živim bićima. Voleo je da šeta po kiši, naročito leti. I smeh i plač su u kategoriji ljudskih osećanja. I jedno i drugo ima istu vrednost i to je negovao kroz život i stvaralaštvo. Na pitanje šta bi Neša rekao da je živ i da je čuo pesmu, njegov brat kaže: "Da je živ rekao bi: "Bravo majstori." A zatim: "Izvinite što sam zakasnio." Onda bi se nasmejao, uozbiljio a zatim pustio suzu" - pričao je njegov brat.

Kažu da je, samo dvadesetak minuta pre nego što će zauvek zatvoriti oči, na pitanje: "Kako se osećaš?", s osmehom odgovorio: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal." I to ističu kao dokaz da ga prepoznatljiva vedrina i smisao za humor nisu napuštali do poslednjeg dana.

Prepričava se i kako je pred samu operaciju tumora na mozgu, pravio šou na VMA, pevao i glumatao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: "A sad, svi na svoje radne zadatke! I legao."

Neša Leptir se sa svojom tragedijom nosio na poseban način, ne dopuštajući ni sebi ni drugima da skliznu u patetiku. Međutim, to ne znači da sam nije razmišljao o mraku. Navodno je dan pred smrt na poleđini lekarskog recepta ispisao svoju poslednju poruku.

"Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".

To je bila tajna koju je na samrtničkoj postelji čuvao iza osmeha.

"Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je "tamo", posle. Ali znam da on zna... Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar", rekao je Nešin brat Željko u jednom intervjuu.

(Kurir.rs/ M.F.)

Mina iz leskovca našla lek za neizlečivu bolest: