"Film nas, kao i liturgija, suočava s našim najdubljim strahovima" Vladika Ilarion o uticaju sedme umetnosti na naš život

S blagoslovom Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija, vikarni episkop novobrdski Ilarion (Lupulović) i dramaturg i dobitnica Ninove nagrade Ivana Dimić, koja je ujedno i glavni i odgovorni urednik dečjeg časopisa Svetosavsko zvonce, govorili su na prvom u ciklusu razgovora o filmu u parohijskom domu Hrama Svetog Save na Vračaru.

Vladika Ilarion istakao je tokom predavanja da nije slučajno da dramska umetnost, a samim tim i film, u nama izazivaju suočavanje s našim najdubljim strahovima.

- Film, kao i drama, mora da ima tu neku strukturu na koju smo navikli i zato ljudi ne treba da izmišljaju toplu vodu. I od Aristotela do danas taj strah koji je bitan, ali i empatija i saživljavanje s likovima su ključni. Nije slučajno da dramska umetnost, a samim tim i film, to u nama izazivaju - suočavanje s našim najdubljim strahovima, što mi potom nekako kultivišemo i pročistimo, osvestimo... Premda je pitanje koliko neki filmovi i negativno utiču na nas - rekao je vladika Ilarion i dodao značajno zapažanje:

- Negde je ta struktura prisutna i u samoj liturgiji, tu je ta tajna prisutna - strah i ljubav. Strah je empatija, strah je saživljavanje, jer mi treba da imamo strah od Boga, strah Božji u toj drami prisustva Božjeg među nama. A s druge strane i saživljavanje s njim. I kao da smo mi neprekidno s njim i da otvaramo novo polje životno i novo iskustvo koje nas i plaši jer je nepoznato. Ono što je nepoznato nas plaši, pa to polje ljubavlju ispunjavamo i osvajamo. Ljubav izgoni strah napolje - primetio je sadašnji episkop Ilarion, a nekada glumac Rastko Lupulović, kog Srbija pamti po ulozi Milančeta u popularnoj seriji "Otvorena vrata".

Iz vizure umetnika

Ivana Dimić je istakla da se umetnici bave sudbinom čoveka u najdubljem smislu te reči.

- Kad neko stvara, kad je umetnik, on se ne bavi opštim istinama, nego se bavi sudbinom čoveka. I kad ti prodreš u ljudsku sudbinu, onda dođeš do istine jer čovek kao Božje stvorenje nosi u sebi istinu. I onda u stvari na taj način umetnici umeju nekad da saopšte "istinitije" nego neki diskurzivan način mišljenja ili objašnjavanja stvari kako stoje - istakla je dobitnica Ninovog priznanja 2016. godine za roman "Arzamas".

Kreativan poziv

Predavanju su, pored mnogobrojne publike, prisustvovali profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i prepodobno monaštvo. Razgovor je protekao u izuzetno inspirativnoj atmosferi, uz aktivnu razmenu mišljenja i učešće brojne publike, a zaključen je pozivom svima da doprinesu stvaranju preporučene liste filmova koja bi se forimirala na kraju ciklusa. Ideja je da svaki govornik, kao i posetioci, predlože po 10 filmova vrednih pažnje.

 Petar Božović o ulozi koju više nikad ne bi snimio