Imam cilj, ali ne pravim planove: Stefan Đoković u hit seriji nosi beli mantil i otkriva koliko je sebe morao da menja zarad ovog zadatka

U novu sezonu serije "Urgentni centar", koja se emituje na TV Prva, kao pojačanje stigao je glumac Stefan Đoković. Ovaj mladi dramski umetnik iza sebe ima dvadesetak televizijskih uloga, ali mu je ova u liku doktora Anđelka Momčilovića, kako kaže, najveća do sada. U razgovoru za TV Ekran otkriva kako je to nositi beli mantil i koliko je sebe morao da menja zarad ovog zadatka.

Kakve uspomene nosite sa snimanja?

- Bilo mi je veoma stresno. Bukvalno sam preko noći upao u seriju. U dva ujutru sam dobio tekst, u sedam sam već bio na setu. Kratak razgovor sa scenaristom i odmah pred kamere. Novo okruženje, nepoznata terminologija, u dosta scena sam previjao rane, operisao, a nisam imao nikakvo predznanje iz medicine.

Koliko ste lik Anđelka Momčilovića prilagođavali sebi?

- Olakšavajuća okolnost mi je bila to što je to momak koga taj posao uopšte ne zanima. Postao je lekar da bi ispunio očekivanja svog oca, ne podnosi bolnicu, krv, pacijente, uplašen je, anksiozan, pogubljen i pokušava da se pronađe u svemu tome. Snimalo se veoma brzo, naučio sam da budem efikasan, da se snađem u trenutku i improvizujem, što je svakako ogromno iskustvo i značajna stvar koja mi je pomogla za dalji rad.

Kako ste se spremali za snimanje?

- Bilo je dosta teksta, ali mi je vremenom sve prešlo u rutinu. Imao sam divne reditelje i kolege, poput Ivana Bosiljčića, koji je u seriji godinama. Svi su mi mnogo pomogli. Mi, glumci, imali smo slobodu da prilagođavamo tekst i dajemo predloge, što je velika stvar.

Imate li danas drugačije mišljenje o lekarima i zdravstvenim radnicima?

- Sigurno ih bolje razumem, ali i bolnicu kao instituciju, pa i pacijente. Bilo je nekoliko scena u kojima sam video kako doktor i pacijent mogu da se povežu na emotivnom nivou i da su i doktori, na kraju krajeva, samo obični ljudi. Sada imam još veće poštovanje za sve njih. Da sam kojim slučajem izabrao da se bavim tim poslom, verovatno bih se poneo isto kao i lik kog tumačim.

Odličan ste komičar. Da li je to vaš pravi žanr?

- Da sam sjajan komičar, videlo se još na akademiji, ali sam nakon nje dobijao potpuno drugačije uloge, srednjovekovne junake i kriminalce. Evo, tek sada, u najnovijoj predstavi "Pogledaj dom svoj, anđele" moje matične kuće Odeon, dobio sam priliku da se pokažem u vodvilju, gde prvi put i pevam i igram. Snimio sam i film "Božićna avantura" u produkciji i režiji Marka Jovičića, koji će zaista biti predivna komedija za sve uzraste. Premijera u bioskopima se očekuje na jesen, a tu prvi put igram geja i baletskog igrača.

Koliko vam znači što imate svoje pozorište?

- Mnogo, to mi je bio san. Radim u predivnom, tehnički najopremljenijem pozorištu na Balkanu, sa divnim kolegama. Nikada nisam ni sanjao da ću se zaposliti u muzičkom teatru, ali, eto - život je nepredvidiv. Krenuo sam na časove pevanja, počeo da maksimalno osvešćujem i svoje telo, pozorište me tera da svakog dana unapređujem sebe, što me čini izuzetno srećnim i ispunjenim.

Na koju ulogu ste tu najponosniji?

- Na Crnogorca sa Vračara iz predstave "Pogledaj dom svoj, anđele".

Kakvi su vam planovi?

- Ne pravim ih, što ne znači da nemam viziju i cilj. Pre nekoliko dana završio sam i snimanje sitkoma "Izazov" u režiji Vlade Aleksića i nastavljam sa igranjem predstava. Zahvalan sam bogu na svemu do sada.