"Srbi su gostoprimljivi i topli ljudi, a Beograd neverovatno živ i šarmantan grad, s pravim srcem" Džen Karson o odrastanju u Irskoj i svojim knjigama

Književnica iz Belfasta, iz Severne Irske, Džen Karson bila je gošća 13. Beogradskog irskog festivala. Ona nije nepoznata čitaocima u Srbiji jer je pre pet godina ovde preveden njen roman "Palikuće", za koji je, inače, dobila Evropsku nagradu za književnost.

Na susretu s čitaocima u Kulturnom centru "Grad" govorila je o životu u Belfastu danas, skoro 30 godina od uspostavljanja mira između unionista i nacionalista na teritoriji Severne Irske, o svom odrastanju u duboko religioznoj protestantskoj porodici, kao i o tome kako je takvo odrastanje uticalo na nju kao spisateljicu. Period sukoba između unionista, koji su se zalagali za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, i nacionalista, koji su želeli ujedinjenje sa Irskom, u njenoj zemlji nazivaju Nevolje. Iako je mir i dogovor o autonomiji Severne Irske u okviru UK uspostavljen još 1998. godine, posledice konflikta, koji je bio vrlo žestok i trajao decenijama, i danas se osećaju.

- Mi u Belfastu ne možemo da se složimo u vezi s tim šta je istina. Postoje neki datumi koje jedni hoće da slave, drugi da zaborave. Mislim da vi ovde to vrlo dobro razumete. Svi su taj sukob doživeli na različite načine. To je za nas umetnike inspirativno, jer imamo više istina, ali za običan, svakodnevni život nije jednostavno - rekla je Karsonova.

U romanu "Palikuće", za koji je dobila Evropsku nagradu za književnost i koji je preveden u Srbiji, priči o dvojici muškaraca koji žive u istočnom Belfastu, ali pripadaju različitim klasama, govori o životu u podeljenom gradu - podeljenom ne fizički, već nekim nevidljivim zidovima.
Književnica je odrasla u duboko religioznoj porodici, šest puta nedeljno je išla u crkvu, nikada nije učila irski jezik, nikada ništa o irskoj istoriji.

- Biblija me je naučila da pričam priče i tako sam otkrila svoj magični realizam. Roditelji su mi sve branili, ali nisu shvatili koliko će biblioteke biti "opasne" po mene. Ostavljali su me u biblioteci kad god su morali nešto da obave i tu se otvarao jedan svet za mene, sasvim drugačiji od onog koji sam živela u realnosti, između protestantske škole i crkve - objasnila je autorka.

Džen Karson je napisala "Malcolm Orange Disappears", priču o dečaku koji postepeno gubi delove sebe, kao i dve zbirke priča. Krajem ove nedelje iščekuje je premijera pozorišne predstave urađene upravo prema romanu "Palikuće" u lokalnom pozorištu u Belfastu.

- Provela sam nekoliko predivnih dana u Beogradu, preplavljena gostoprimstvom i toplinom ljudi. Neverovatno živ i šarmantan grad, s pravim srcem. Posebna je privilegija što sam ovde baš u ovom trenutku, koji je za vas kao društvo očigledno vrlo važan - rekla je o svojim utiscima o Beogradu Karsonova, čiji je dolazak na Beogradski irski festival podržao Britanski savet u Srbiji.

O podelama i obrazovanju: I dalje vidljiva segregacija

U Belfastu, u njegovom obrazovnom sistemu, kaže Džen Karson, i dalje je vidljiva segregacija. Oko 90 odsto dece ide u protestantske škole, koje su deo državnog sistema, a u kojima se i dalje ništa ne uči o Irskoj niti o njenoj istoriji, a tek sedam odsto dece ide u mešovite škole, gde se uči o istoriji obe zemlje.

- Treba znati da nas to što svoju decu držimo u sistemu segregacije košta 600.000 funti godišnje - rekla je Karsonova.