Pre nego što se domaćoj publici predstavio ulogama u seriji "Klan" i filmu "Nečista krv - greh predaha", sarajevski glumac Feđa Štukan ispisao je stranice svoje biografije brojnim filmskim ostvarenjima, koja su ga povela i do Holivuda. Prijatelj je Breda Pita i Anđeline Džoli, a uskoro ćemo ga gledati u novom ostvarenje Terensa Malika.
Njegovu bogatu filmografiju upotpunjuje uzbudljiva životna priča, koju je preneo na stranice autobiografije "Blank". Tu je pisao o ratu u Bosni i Hercegovini, boravku na psihijatriji i borbi s drogom i alkoholom. Glumčeva knjiga konačno će biti naredne srede predstavljena u Beogradu, a razgovor za Kurir Štukan počinje upravo govoreći o potrebi da napiše svoju priču po nagovoru slavnog glumaca:
- Moj prijatelj koji je bio težak alkoholičar prestao je da pije nakon što je pročitao knjigu. Danas ima ženu, dete i srećan život. Nek je moje pisanje uspelo da napravi samo ovu jednu stvar, to je već puno više nego što sam ikad mogao da zamislim. Nekoliko momaka u Srbiji je krenulo na odvikavanje od heroina nakon čitanja, javljaju mi se u "inboks" redovno da mi pričaju kako im ide. Izdržaće.
Poslednji put kad smo razgovarali rekli ste da se knjiga prevodi na engleski i da je Bred Pit kupio prava za njenu ekranizaciju. Koliko ste daleko tu odmakli?
- Bred je dao ideju da počnem da pišem i on ima neka, po meni, posebna prava, ali nemamo ugovor, ako on ne krene u realizaciju, slobodan sam da prodam prava bilo kome, samo mislim da je fer da se on pita prvi.
Odrastali ste u Jugoslaviji, u mešovitoj porodici. Gde vi sada pripadate kad nema više bivše zemlje? Postavite li sebi nekada ovo pitanje, kao mnogi drugi Jugosloveni?
- Naravno. Ja ne pripadam. Kad kupite auto, on "pripada" vama, slobodni ste da ga vozite, prodate ili gurnete niz liticu. Potpuno je isto kad vi "pripadate" nekome ili nečemu, bilo čemu, moto-klubu, fudbalskom klubu, voljenoj osobi, verskoj grupi, narodu... Pripadati znači dati se nekome u posed, znači da se odričete prava na samog sebe, dajete nekome da radi s vama šta mu je volja. Niti jednog homosapijensa ne smatram višim od sebe, ali ni nižim od sebe. Svi smo mi homosapijensi - primati. Majmuni. Niko ne može da me vozi, proda ili gurne niz liticu.
Da li pišete i drugi deo svoje autobiografije?
- Imam materijal za novu knjigu, to je sve ono što je ispalo iz ove prve, ali mislim da to neću objavljivati. Znam da ću sigurno još pisati, ali nisam siguran da će to biti uskoro. Bilo je nekoliko zanimljivih ideja, ali su negde nestale, nisu me dovoljno inspirisale. Doći će to samo i onda ću se religijski tome posvetiti.
Držali ste na nišanu snajpera drugog čoveka, opalili metak jednom, drugi, treći, 15. put. Srećom, omašili ste. Da li biste danas sa ovim iskustvom sve uradili isto? Da li biste uzeli pušku? Kako sa ove distance gledate na rat u Bosni?
- Nikad više ni za koga neću ratovati, nisam ja kriv ako neki ljudi ne mogu naći zajednički jezik, za to sigurno neću rizikovati život. Život je jedan i neće se ponoviti, nijednog političara ne volim baš toliko da bih za njega dao jedinu svetinju koja zaista postoji. Kako gledam na rat u Bosni? Kao i na sve druge ratove. Jedno testosteronsko, bespotrebno i besmisleno ludilo koje nema opravdanje. To je toliko glupo da se stidim što pripadam vrsti koja to smatra smislenim, opravdava ga i još se ponosi time. Likovi sede gore i svađaju se i onda zavale nas da se za njih bijemo, ispadne kao da mi to želimo, a mi nemamo pojma zbog čega se svađaju niti na bilo koji način učestvujemo u tome.
Kako ocenjujete ovaj sadašnji trenutak u svetu? Opet se puca u Ukrajini.
- Dokle god najodgovorniji na svetu imaju imunitet, dakle, mogu da rade šta god požele bez ikakve odgovornosti za svoja dela, ne možemo se nadati ničemu boljem. Taj sistem je loš. Demokratija je tiranija većine, a većina nije naročito pametna. Svi moramo živeti onako kako glupi žele jer je njih uvek više, skoro u svakoj zemlji. Tri čobanina preglasaju Platona i Aristotela. Ovo nije alegorija nego činjenica. To je demokratija. Jedino ona može dozvoliti fašizmu da raste, jer nema nikakvih alata da to zaustavi. Sloboda govora je super, ali se govor mržnje ne sme tolerisati. Aristotel je rekao da postoje tri načina vođenja države u kojoj je dobro samo onima koji njome vladaju, a to su: tiranija, oligarhija i demokratija. A Aristotel nije tek neki tamo glupan koji ne zna šta priča.
Veoma ste aktivni i na projektima koje radite u Srbiji, publika će vas, između ostalog, gledati i u nastavku "Klana", ali igrali ste i u "Nečistoj krvi". Da li ste došli u poziciju da birate uloge? Koja vam je od dve pomenute malo draža?
- Prva uloga koju sam odbio bila je u filmu s Džinom Hekmanom. Otad sam odbio bar četiri puta više uloga od onih koje sam odigrao. Moja agentkinja me ruži stalno zbog toga. Pažljivo biram uloge i mislim da je to najvažnije u ovom poslu. Ako igrate nešto što vam ne leži, pravite medveđu uslugu sebi, ali i celom projektu. Pare se potroše, a sramota ostane. Jako su mi drage obe uloge u Srbiji koje ste pomenuli. Bilo je pravo zadovoljstvo raditi na njima.
Koliko vam je ovo vreme inspirativno za stvaranje, pisanje i glumu? Šta novo možemo da očekujemo od vas u bliskoj budućnosti?
- Želim da snimim TV serijal o avijaciji jer sam tu već 20 godina i znam dosta o tome. Nekoliko projekata na kojima sam radio u proteklom periodu uskoro izlazi iz montaže: druga sezona "Klana" Bobana Skerlića, "The Way of The Wind" Terensa Malika, "Tom Clancey" Džeka Rajana i "Kotlina" Danisa Tanovića. Za naredni period sam otvoren za neke dobre ponude, nisam prihvatio ništa sve do septembra, kad ulazim u novi projekat. Ako se pojavi nešto baš dobro, prihvatiću, ali sad ide leto, vreme je za motocikl, letelice i padobran... treba mi malo odmora.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Bonus video: