Siniša Pavić, naš proslavljeni reditelj i scenarista živeo je u najlepšem sokaku u Vlasotincu. Poslednje dane je proveo u porodičnoj kući iza koje je brdovit i šumovit predeo.
Ekipa Kurira posetila je u subotu malo mesto na jugu Srbije u kome je scenarista sahranjen.
Šetajući Vlasotincem i pričajući sa meštanima stekli smo utisak da je Pavić znao celo mesto i sve stanovniku, ali i da su mu bili jedna velika pozornica.
Tako smo naišli i na čuvenu kafanu na vlasotinačkom keju blizu brane, gde je snimana legendarna scena iz "Vrućeg vetra" (serija emitovana 1980. godine). Borivoje Šurdilović( Ljubiša Samardžić) sav snužden, jer ide u tuđinu kod Boba (Bora Todorović) naručuje pesmu "A sad adio".
Autor teksta pesme je Ljiljana Pavić, a autor muzike cenjeni pokojni kompozitor Vojkan Borisavljević.
Pavić je, kako kažu neki Vlasotinčani, tu video taj smiren duh i žestok temperament ljudi. Nije nemoguće da su i repliku iz serije Ljiljana i Siniša, baš tu nekako i "pokupili".
Sama replika iz serije upravo pokazuje taj južnjački dert i lakoću svesti da se prebrode problemi. Šurdi je dat karakterni zadatak da u roli veseljem pobedi tugu.
- Da znaš Šule, večeras si me za srce ujeo.
- A, i to me zabole. Možda se nikada više nećemo videti.
- Ma 'ajde će popijemo još po jednu. (Stara rečenica na jugu kojom se rešavaju sve muke)
- Neću.
- Pa koje 'oćeš?
- Hoću A mol.
Snimanje se zbilo na terasi tadašnjeg hotela "Zemun". Snimano je među pravim Vlasotinčanima jednog vikenda kada je bašta bila puna. I tu se vidi sve. I vino na stolu, i sifoni sa sodom, napola pojedeno meze, grimase običnih ljudi zbog dolaska glumačke ekipe.
Ekipa Kurira je na tom keju upoznala gospođu Snežanu Milenković, staru Vlasotinčanku koja pamti kako je ova bašta izgledala u vreme snimanja.
- Imala sam sreću da se tu održi moje matursko veče. To je bilo pre velike poplave, koja je odnela pola te terase. Nakon toga je sve sanirano i to danas izgleda ovako. To je bilo neko vreme za kojim sad pomalo gledamo s nostalgijom.
Ovde je ranije često bilo puno ljudi, a nekako je jedno stablo bilo iznad dva stola. Bilo je puno zelenila i nije bilo puno lokala tako da je ovde na ovom mestu bilo scecite svega. Kasnije je poplava odnela deo lokala, ali niko nije zaboravio koliko je ovde leo bilo - priča nam gospođa Milenković.
(Kurir.rs/M.S.)
Bonus video: