Pronašao majku u Amazoniji 20 godina nakon što ga je ostavila
Amerikanac Dejvid Gud (25) odlučio je da potraži majku, 20 godina nakon što se vratila u svoje pleme Yanomami u zabačenom delu Amazonije kraj granice Venecuele i Brazila.
Dejvidov otac, antropolog Kenet Gud otputovao je tamo 1975. godine na 15 meseci da proučava pleme.
Ostao je da živi s njima 12 godina. Poglavica plemena Hasupuweteri predložio mu je da nađe ženu jer nije prirodno da muškarac živi bez žene. Ponudio mu je svoju mlađu sestru Yarimu. Kenet je imao 36 godina, a njegova buduća žena oko 12. Nije bilo svadbe, ali ni konzumacije braka. Živela je i dalje kod majke, ali mu je ponekad donosila hranu. S vremenom su se zbližili i članovi plemena prihvatili su ih kao bračni par.
S obzirom na to da pleme nema brojčani sistem nego koriste samo brojke jedan, dva i puno, nije siguran koliko je njegova supruga točno imala godina kada su prvi put vodili ljubav, ali misli oko 15. Imala je prvu menstruaciju i prema običaju bilo je vreme da se skrasi s mužem.
No, Kenet nije mogao večno da ostane u Amazoniji. Osim što su mu bili potrebni lekovi i dodatna hrana, nije imao ni dozvolu da ostane tako dugo. Svaki puta kad je odlazio na neko vreme, Yarima je bila u opasnosti. Za vreme jednog odsustva oteli su je, grupno silovali i odsekli uho.
Kenet ju je odveo u bolnicu u Puerto Ayacucho. Prvi puta je izašla iz Amazonije. U avionu je umirala od straha. Mislila je da šuma nema kraja kao i da ne postoji otvoreni prostor. Ušavši u hotel, prestravila se videvši svoj odraz u ogledalu. Kenet je morao da ga prekrije ćebetom jer se sakrila iza kreveta.
Kako više nije mogao da osigura sredstva za ostanak u Amazoniji, otišli su u Njujork i zakonski se venčali. Devet dana kasnije rodio se Dejvid. Godinu kasnije rodila se Vanesa, a najmlađi Daniel tri godine kasnije.
Yarima se vremenom navikla na automobile i avione. Zvala ih je magijom. Volela je i lepo da se oblači jer joj je to bio ukras pa je uživala u shopingu. Ipak, neke stvari nikako nije mogla do kraja da prihvati.
U njenom plemenu pitanje jesi li gladan je besmisleno jer proces lova i uzgoja traje. To je kao pitanje želiš li disati. Gomila hrane u prodavnicama bila je suprotna prirodi.
Dejvid ima lepa sećanja na detinjstvo, ali život u Nju Džerziju nije odgovarao Yarimi, iako je u međuvremenu postala čak i zvezda.
Kenet je, naime, napisao knjigu o plemenu. Prevedena je na devet jezika, a Yarima se pojavila u magazinu People tri puta. National Geograophic pratio je njihov porodični obilazak plemena.
Yarimi je ponosno pokazivala decu sestri, ali i tužno govorila kako su joj rekli da je postala nabuh (belac).
"Živim na mestu gde muškarci ne love, a žene ne zovu da idemo da ubijamo ribu. Dosadno mi je da budem u kući po ceo dan pa se naljutim na muža i onda odem u prodavnicu da gledam odeću. Nije kao u džungli. Ljudi su odvojeni i sami. Sigurno ne vole svoje majke", rekla je Yarima kojoj su u Americi nedostajali bliski ljudski odnosi, ali niko osim Keneta nije mogao da komunicira s njom.
Nekoliko meseci kasnije opet su posetili njeno rodno mesto. Yarima je tada odlučila da ostane. Kenet nije dozvolio da nijedno dete ostane u džungli.
Dok je odrastao, Dejvid se, kaže, osećao kao eksperiment jer su na skupovima antropologa gde je išao s ocem svi govorili da su oni deca iz plemena. Mrzeo je svoje nasleđe. Trudio se da bude pravi Amerikanac. Igrao je bejzbol, imao sve petice.. Iznutra je bio u haosu. Izjedala ga je pomisao da ga je majka napustila. Počeo je da pije, raskinuo s devojkom nakon četiri godine i odustao od škole.
Film s majkom prvi puta je pogledao kada je imao 21 godinu. Briznuo je u plač. Počeo je da čita očeve memoare i tek tada shvatio zašto je otišla. Nakon toga odlučio je da je poseti. Putovao je do nje tri dana rekom Orinoko.
"Video sam žene, muškarce i decu na obali kako nas čekaju. Žene su bile u toplesu, a muškarci su imali košulje i kratke šortseve. Pročulo se da stiže brod. Stigli su iz sela Hasupuweteri".
"Bio sam van sebe. Svi su se okupili oko mene i dirali me. Vukli su me za uši, kosu, dirali mi nos", rekao je. Visok samo 160 centimetra navikao je da bude najmanji u grupi, ali sada se isticao iznad članova plemena koje je jedno od najnižih etničkih grupa na svetu. Nije da su prvi puta videli nabuha, ali do sada su to samo bili lekari, humanitarci i antropolozi kao što je bio i Dejvidov otac.
Mladić Mukaše predstavio se kao njegov polubrat. Otišao je u džunglu po njegovu majku.
Yarima je tri sata trčala do sina. Bacila je košaru s glave pokušavajući da dođe do daha. Celo selo je utihnulo. Iako je prošlo 20 godina, odmah ju je prepoznao.
"Stao sam pred nju i onda mi je sinulo 'Što da radim?'. Hteo sam da je zagrlim i izljubim, ali to nije plemenski način. Bio je to užasno nelagodan trenutak. Stavio sam ruku na nju, a ona je počela da se trese i plače. Pogledao sam je u oči i nisam mogao da pomognem sebi. I ja sam plakao", ispričao je. Svima su oči bile pune suza.
David je s majkom ostao tri meseca.
Nadajući se da će ostati duže u selu, majka mu je dovela dve žene. Ali, Dejvid je odbijao brak. Jednom su ga čak i zaskočile. Pobegao je u reku. Uspeo je uspostaviti vezu s ocem preko Skajpa iz baze.
I majka je razgovarala s njim. On je njoj rekao da je još mlada i lepa, a ona njemu da je star. Nije želela da nastavi da priča s njim dok ne stavi kapu jer ga je uzrujala njegova ćelava glava. Yanomami ne ćelave.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega