Zovem se Elizabet Bojs. Rodila sam se u Sent Fransis bolnici u Bič Gruvu, 29. maja 1984. Tražim svoje biološke roditelje, napisala je Elizabet na Fejsbuku i već za 36 sati razgovarala je sa rođenim bratom

Elizabet Bojz iz Indijane (29) je oduvek želela da pronađe svoje biološke roditelje, međutim nije mnogo nade polagala kada je na svom Fejsbuk profilu napisala jednostavan post: "Zovem se Elizabet Bojs. Rodila sam se u Sent Fransis bolnici u Bič Gruvu, 29. maja 1984. Tražim svoje biološke roditelje". Samo 36 sati kasnije, Betsi je razgovarala sa svojim rođenim bratom koga nije ni znala da ima.

Elizabet Bojs je kao bebu od samo jednog dana usvojio bračni par koji je u braku bio 42 godine. Betsina dve godine starija sestra je takođe usvojena, a ona je pre nekoliko godina uspešno uspela da pronađe svoje biološke roditelje, što je inspirisalo Elizabet da počne svoju potragu.

Međutim, ni u kom slučaju nije mislila da će nakon samo 36 sati razgovarati sa svojim rođenim bratom i rođacima preko Fejsbuka.

"Uvek sam znala da sam usvojena. To nikada nije bila tajna", rekla je Bojs u intervjuu. "Htela sam da pronađem svoju biološku majku, ali pošto sam imala divno detinjstvo nekako sam mislila da će mi to poremetiti život. Postojao je deo mene koji se plašio".

Betsina poruka na Fejsbuku se vrlo brzo proširila društvenim mrežama, a već sledeći dan su joj stizale poruke sa svih strana SAD-a. Među njima su bile i poruke od rođenog brata i rođaka. Nakon dugačkog telefonskog razgovora sa bratom Tobijem Hardijem , oni su se dogovorili da se nađu:

"Ne mogu to da opišem, nisam uopšte bila nervozna. Samo sam bila uzbuđena", rekla je Betsi. "Kada je otvorio vrata svoje kuće, samo sam se skamenila, ne zato što sam bila nervozna već zato što on mnogo liči na mene".

Hardi je odrastao kao jedinac koga je odgajao otac sa maćehom, a sa biološkom majkom je tokom života imao povremene kontakte.

"Nisam imao pojma. Niko mi nikada ništa nije rekao. Jako sam uzbuđen jer sam oduvek želeo da imam sestru", rekao je Hardi.