Ako ste se ikada pitali zašto je metla, u kolektivnoj mašti, postala glavni atribut ovih demonskih bića, objašnjenje leži u ražanom hlebu i drogi, tj. halucinogenoj gljivi ergot

Stereotipna slika veštice je zlokobna žena koja u dugoj crnoj haljini i sa šiljatim šeširom na glavi leti na metli.

Ako ste se ikada pitali zašto je metla, u kolektivnoj mašti, postala glavni atribut ovih demonskih bića, objašnjenje leži u ražanom hlebu i drogi, tj. halucinogenoj gljivi ergot.

Naime, u srednjem veku, pa sve do renesanse, hleb se u Evropi uglavnom pravio od ražanog brašna. A na raži raste ergot, pečurka koja u većim dozama može da bude smrtonosna. U manjim količinama, međutim, ova gljiva je moćni halucinogen, objašnjava magazin “Atlantik”, citirajući srednjovekovne tekstove u kojima se opisuju ljudi pogođeni “iznenadnim ludilom” koji plešu ulicama do iznemoglosti.

Po povratku u normalno stanje, oni bi opisivali psihodelične vizije koje su pratile njihovo privremeno stanje transa. Mnogo kasnije, u 20.veku, švajcarski hemičar Albert Hofman objasnio je efekte LSD-a proučavajući ergot.

S vremenom ljudi su počeli da koriste ergot, ne više da bi mesili hleb, već zbog njegovih halucinogenih svojstva.
Koja je uloga metle u svemu tome? Poklonici ergota nisu mogli samo da progutaju pečurku jer bi ona na ovaj način mogla da izazove jake mučnine i kožne iritacije.

Za “letenje” bez neželjenih posledica, bilo je poželjno da drogu apsorbuju putem kože, posebno genitalija. A upravo tu dolazi do upotrebe metle, tačnije njene drške koja se premazuje pastom spravljenom na bazi ergota.

Godine 1976, američki psiholog Linda Kaporel iznela je hipotezu po kojoj je krajem 17. veka država Masačusets bila žrtva “epidemije” ergotizma, a da je epicentar te pandemije bio Salem.