To ne čudi jer su i mnoge biljke u dalekoj prošlosti bile nepoznate za čoveka. Neke od njih bile su prekrivene bodljama, trnjem, toksičnim materijama

Paukovi i zmije mogu da budu opasni pa i ne čudi što ih se plašimo od rođenja. Ali, koliko god to bilo čudno, deca se rađaju i sa urođenim strahom od biljaka.

To ne čudi jer su i mnoge biljke u dalekoj prošlosti bile nepoznate za čoveka. Neke od njih bile su prekrivene bodljama, trnjem, toksičnim materijama... Prema preliminarnoj studiji istraživača sa Jejla odojčad se rađaju sa urođenim strahom, ili preciznije rečeno, sa povećanim oprezom u odnosu na biljke.

Dr Verc i dr Vin napravili su jedan mini eksperiment. Deci, uzrasta od 8 do 18 meseci, pokazali su šest objekata: pravi peršun, pravi bosiljak, realističan ali lažan peršun, realističan ali lažan bosiljak i dva "čudna" artefakta.
Dečica, koja su sve vreme bila u roditeljskom krilu, indentično su reagovali na prave i "lažne" biljke. U proseku im je trebalo 9,9 sekudni da se odluče da ih dodirnu. S druge strane, bilo im je potrebno u proseku 4,4 sekunde da dotaknu nepoznate artefakte.

Kako bi potvrdili da su deca brže odreagovala na nepoznate artefakte, ne zato što ih prvi put vide, već zato što imaju strah od biljaka, uradili su još jedan eksperiment.

Deci su ponudili morske školjke (nije biljka), kašike (poznat objekat koji deca često dodiruju), lampe (poznat objekat koji deca ređe dodiruju) i ista ona dva artefakta iz prvog eksperimenta.

Deca su i u ovom eksperimentu indentično odreagovala. Za školjke je bilo potrebno u proseku 3,4 sekunde, za kašike i lampe 4,6 a za artefakte 6,4. Ako se prisetimo da je za biljke prosek bio 9,9 dolazi se do zaključka da deca zaista imaju urođeno nepoverenje prema biljkama.