Autori studije ističu da su procenjivali samo snažno izražen rasizam. Većina ljudi, naime, ima određene nesvesne rasne predrasude. Rezultati istraživanja pokazali su da deca niže inteligencije u zreloj dobi pokazuju sklonost rasizmu

Ljudi skloni rasizmu i raznim drugim predrasudama u proseku su glupi. Pokazala je to studija koju je izradio psihijatar Gordon Hodson sa Univerziteta Brok u Ontariju. Naime, njegovo istraživanje je pokazalo kako deca s nižim koeficijentom inteligencije u zrelijoj dobi češće razvijaju prerasude.

Ovaj zaključak Hodson je izvukao iz analize dveju opsežnih studija koje je objavio u časopisu Psychological Science. Njegov tim je analizirao dve dugotrajne studije koje su proveli naučnici u Velikoj Britaniji.

Prva je pratila decu rođenu u maju 1958. godine, a druga u aprilu 1970. Sva deca prošla su testiranje inteligencije u dobi od 10 i 11 godina te ponovno sa 30 i 33 godine. U isto vreme mereni su i njihovi nivoi društvenog konzervativizma i rasizma, objavio je News One.

Autori studije ističu da su procenjivali samo snažno izražen rasizam. Većina ljudi, naime, ima određene nesvesne rasne predrasude. Rezultati istraživanja pokazali su da deca niže inteligencije u zreloj dobi pokazuju sklonost rasizmu.

Faktor koji je bio presudan kod ovog zaključka bio je - politički. Naime, kada su istraživači u analizu uključili društveni konzervativizam, pokazalo se da je ova ideologija, koja je zato što nudi određenu strukturu i red, privlačna ljudima niže inteligencije, odgovorna za vezu između inteligencije, predrasuda i pristranosti. Uz to, ljudi niže inteligencije u proseku imaju manje kontakata s ljudima drugih rasa.

Koeficijent inteligencije je rezultat određen standardiziranim testovima, no pitanje otkrivaju li ti testovi zaista stvarnu inteligenciju i dalje je vruća tema među psiholozima i stručnjacima.

Gordon Hodson, profesor psihologije na jednom američkom univerzitetu, tvrdi kako ljudi niske inteligencije gravitiraju prema socijalno konzervativnoj ideologiji, koja za sobom povlači otpornost na promene i u konačnici, predrasude.

- Jedna od glavnih osobina konzervativizma su struktura i red, formirani kako bi se lakše shvatio komplikovani svet - rekao je Hodson. Brajan Nosek, psiholog sa Univerziteta Virdžinija, dodao je kako je 'stvaran svet komplikovan i neuredan.