Oprezna priroda ovih životinja nagoveštava da penjanjem na drvo imaju bolji pregled kada je nadziranje teritorije i potencijlanih pretnji i plena u pitanju, tvrde istraživači

Većina ljudi pomno posmatra zemlju i vodu kada se nađe na teritoriji na kojoj žive krokodili, međutim, istraživači tvrde da bi trebalo da gledaju i iznad sebe. Iako ovim reptilima nedostaju očigledni fizički atributi koji bi nagovestili da je ovako nešto moguće, oni se zaista penju na drveće pa ponekada i do samog vrha, sudeći po istraživaču Vladimiru Dinetsu sa Univerziteta Tenesi.

Istraživači su proučavali krokodile u Australiji, Africi i Severnoj Americi, a posmatranje je pokazalo da su oni u stanju da se popnu i do 2 metra u visinu.

Međutim, Dinets dodaje da je čuo priče o tome da su ljudi videli krokodile koji su se penjali i do visine od 10 metara. On tvrdi da krokodili nemaju strukturu palca i stopala koja bi se očekivala od životinje koja je u stanju da se penje, ali manji i mlađi krokodili su viđeni kako se vertikalno penju uz drvo dok su se oni veći penjali na drveće i grane pod uglom. Sve ovo pokazuje koliko su krokodili neverovatno spremni, smata Dinets.

„Penju se jako polako, ali vremenom stižu do svog cilja“, izjavio je on. Ovo otkriće objavljeno je u januaru u žurnalu „Herpetology Notes“ u saradnji sa Adamom Britonom sa Čarls Darvin univerziteta u Australiji i Metjuom Širlijem sa Univerziteta Florida.

Istraživači veruju da se krokodili penju na drveće kako bi posmatrali i čuvali svoju teritoriju i grejali se na suncu.

„Penjanje na drvo najčešće je zabeleženo u predelima gde nije bilo mnogo prostora za izležavanje na suncu što ukazuje na to da im je trebao alternativan način regulisanja telesne temperature. Njihova oprezna priroda nagoveštava da penjanjem na drvo imaju bolji pregled kada je nadziranje teritorije i potencijlanih pretnji i plena u pitanju“, tvrde oni.

Ljudi koji dosta vremena provode uz krokodile već su bili upoznati sa ovom sposobnošću, ali ovo je prva studija koja je detaljno proučila ovu pojavu. Dinets je u prošlosti bio autor studije koja je pokazala kako krokodili koriste grane za lov postavljajući ih na vrh njuške odmah iznad nivoa vode kako bi namamili ptice. Ovo je bilo prvo istraživanje koje je otkrilo korišćenje alata od strane bilo kog reptila i prvi slučaj predatora koji koristi mamac.Ovi rezultati takođe nagoveštavaju potrebu za većim oprezom paleontologa kada ispituju fosile izumrlih vrsta i donose zaključke.

„Da su krokodili vrsta koja više ne postoji, poznavali bi ih samo na osnovu njihovih fosila. Međutim, onda nikada ne bismo mogli da pretpostavimo da su bili u stanju da se penju na drveće zato što nemaju fizičke crte potrebne za to“, zaključio je Dinets.