Spajanjem reči nadžak i baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu izraz nadžak-baba da bi se njime označila žena naopake naravi, oštrokonđa koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom

Ako niste znali zašto se kaže i kada se koristi izreka "nadžak-baba”, ovo je pravi trenutak da naučite nešto novo i upotpunite svoje znanje.

Nadžak-baba je "zla, džandrljiva, svdljiva osoba (obično ženska); uopšte zla, rđava ženska osoba”.

Ovo objašnjenje, dato u velikom Rečniku SANU, propraćeno je primerima iz dnevne štampe i dela naših pisaca (Isidora Sekulić, A. G. Matoša i drugih):

"Ta je baba brbljiva, nadžak-baba. Što se tiče sobnog uspremanja, bio je gori nego žena, prava nadžak-baba...Neudata kći Serafija /je/ prava nadžak-baba...”

Svadljivu i džandrljivu osobu nazivaju u našem narodu još i nadžak-čeljade.

Umesto nadžak-baba i nadžak-čeljade, u istom značenju ("zla, džandrljiva osoba, osoba nezgodne naravi”) upotrebljiva se ponekad i samo nadžak, kao u primerima iz narodnih govora: "Što se oženi onakim nadžakom, kumim te bogom?” Ili: "Kakav je on nadžak, sačuvaj bože!”

Zašto se za jezičavu, zlu ženu ili uopšte svađalicu, kaže da je nadžak-baba, nadžak-čeljade ili prosto – nadžak? Onima koji znaju šta je to nadžak, odgovor se nameće sam po sebi.

Danas je, međutim, ta reč toliko retka da je i u selu, a kamoli u gradu (pogotovo među mladima) teško naći nekoga ko bi umeo tačno objasniti šta ona znači. Jer, nadžak je staro, već odavno zaboravljeno oruđe i oružje, kojim se u naše vreme niko, valjda, više i ne služi.

To je bio deo starinske bojeve opreme: "strainsko hladno oružje (na dugačkoj dršci), vrsta buzdovana koji s jedne strane ima sekiricu, a s druge dugačke uši ili malj, čekić”, a zatim i „alatka takvog oblika”.

Nadžakom se, dakle, nekda tuklo u bitkama, ali se njime i grubo tesalo, cepalo, a za nuždu i kopalo: "Sabljama joj sanduk sate-saše, nadžacima raku iskopaše”, stoji u jednoj narodnoj pesmi.

Spajanjem reči nadžak i baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu izraz nadžak-baba da bi se njime označila žena naopake naravi, oštrokonđa koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom. Izraz je kasnije, u proširenom značenju (džandrljiva osoba uopšte), prenesen i u književni jezik, iako je turcizam nadžak, koji stoji u njegovoj osnovi, uglavnom izašao iz upotrebe, pa je već gotovo sasvim i zaboravljen, pisao je Milan Šipka u izdanju Prometeja iz Novog Sada.

(Dnevno.rs)