Nedavnim istraživanjem naučnici su zaključili kako do ovog fenomena dolazi zahvaljujući "moralnom pop-up efektu"

Kada smo gladni imamo osećaj da svuda vidimo hranu. Po istom principu, kad mislimo da nam se u životu događa nepravda, vidimo ono što mislimo da tu nepravdu može da ispravi.

Kad ljudski mozak u sasvim običnim i svakodnevnim predmetima vidi neke značajne, često religijske motive, to se naziva pareidolija. Definiše se kao psihološki fenomen, a krije i odgovor na pitanje zašto ljudi u hrani, drveću ili čak buđi na oronulim zidovima vide lik Isusa, Device Marije ili neke treće religijske ikone.

Nedavnim istraživanjem naučnici su zaključili kako do ovog fenomena dolazi zahvaljujući "moralnom pop-up efektu".

Prema toj teoriji, kada se pojedincu dešavaju ružne stvari u životu, kada ga tište moralne brige, kada je bolestan ili kada je neko od njegovih bližnjih bolestan, veće su šanse da će percipirati svet upravo na način da u svakodnevnim prizorima traži nešto što može da ispravi nepravdu koja mu se dogodila.

Naučnici i psiholozi upoređuju to sa trenucima kada je čovek gladan. Glad podstiče naš mozak da svuda vidi hranu, oseti zamamne mirise, tako da hrana jednostavno iskače ('pops out') sa svih strana.

Isto važi i za osobu koja traži nekakav moralni kompas, spasenje ili moralno utočište. Tako da ukoliko uočite Isusa na svom toplom sendviču, velike su šanse da ga vidite samo zato što se celim svojim bićem nadate da ćete ga naći.

(B92)