KATAKLIZMA JE BLIZU: Ako stane ekonomija počinje haos, bezvlašće, glad...

Ne postoji ni jedna civilizacija koja je večna, ni jedna imperija, ni jedna kultura. Postoje li znaci da je kraj sveta kakvog ga mi znamo blizu? Ima ih više, ali se mogu sažeti u četiri

“Panta rei”. U ove dve reči mudrog Heraklita Mračnog, jednog od najvećih starogrčkih filozofa, rodom iz Efesa, sadržana je sva pamet sveta i sve ono čemu nas uči istorija. “Sve teče”. Ono što je dragi Efešanin želeo da kaže dodatno je objasnio rečima da isti čovek nikada ne ulazi u istu reku: i čovek se promenio, a promenila se i reka.

Srbi bi rekli da “ničija nije do zore gorela”. Ne postoji ni jedna civilizacija koja je večna, ni jedna imperija, ni jedna kultura. Postoje li znaci da je kraj sveta kakvog ga mi znamo blizu? Ima ih više, ali se mogu sažeti u ova četiri.

Demografska implozija Evrope

Evropljani nestaju. Barem nestaju pripadnici onih naroda koji su “urođenici” na Starom kontinentu, i koji pripadaju kulturama koje su izgradile Evropu kakva ona jeste. To zapravo nije ni dobro ni loše, već je jednostavno tako. Demografsku imploziju u ovom delu sveta maskira jedino veliki priliv imigranata koji uspevaju koliko-toliko da održe privredu, ali usled problema sa njihovom integracijom ponekad stvaraju više nedaća državama koje su ih primile nego što ih rešavaju.

Ovo nije prvi put da imamo situaciju da Evropljani nestaju a da ih zamenjuju druge etničke grupe. Šta više, pre hiljadu i po godina imali smo identičan slučaj (mada se tada za razliku od današnjice radilo se o narodima iz iste grupe, dakle Indoevropljanima). Prvo su oko prelaza iz stare u novu eru izumrli pravi Rimljani, Grci su tada već uveliko bili u potpunoj demografskoj katastrofi, zatim su počeli da izumiru i doživljavaju zamor materijala i drugi evropski narodi koji su održavali vatru imperije Večnog grada (Iliri, Gali, Iberi…), da bi na kraju carstvo jednostavno postalo nesposobno da zaustavi priliv “imigranata”, pre svega Germana i Slovena. Ti imigranti su dolazili sa mačevima i jahali oganj, za razliku od ovih današnjih, ali je suština identična.

Evropljani izumiru. Dolaze drugi da ih zamene i da oni postanu Evropljani. Međutim, zamena ne može da se odigra bez sloma.

Ima i nekih drugih paralela koje mogu da se povuku između poslednjih vekova Rima i Evrope našeg doba, ali to prevazilazi ovaj novinski članak. Pomenućemo, međutim, gubljenje vere u svoje bogove i traženje verskih istina u drugim kulturama, sveopšti skepticizam, šarenolikost nepomirljivih mišljenja i svetonazora, pacifistička paralizovanost koja uništava odbrambeni mehanizam grupe (pacifizam je naravno vrednost sama po sebi, i verovatno najbolja moguća etika, ali nažalost prečesto nije od koristi ako si okružen ratobornim grupama), i tako dalje. Savremena Evropa je verovatno najsavršenije mesto za život na planeti, ali je upitno koliko je njena priroda održiva. Nažalost.

Uspon islamskog radikalizma, kriza demokratije i zaokretanje Evrope u desno

Dok je hrišćanstvo u slobodnom padu već nekoliko vekova, islam trenutno prolazi kroz renesansu, otprilike u istom periodu svog postojanja u kome je i hrišćanstvo prošlo kroz svoju. Radikalni pokreti u okviru ove religije niču na sve strane, propovednici džihada govore pred milionskim auditorijumima, mudžahedina ima svuda, bauk terorizma parališe ostatak sveta, proglašen je kalifat, a osećaj besmislenosti globalne civilizacije ponekad čak i obrazovane doktore tera u bezumno nasilje.

Ne postoji niko na ovom svetu koji ima odgovor na pitanje šta činiti i kako situaciju smiriti. Da, činjenica je da ogromna većina muslimana nema nikakve veze sa ovim trendom, ali postoji kritična masa koja se ne može ignorisati i koja može da preokrete tas na vagi unutrašnje podrške, a veliko je pitanje može li zapadni svet pobediti i sačuvati “naš način života”. Pričamo o načinu života koji ne nalaže da devojka sa kojom sediš u kafiću bude tvoja rođaka.

Ovaj sukob između islamskog radikalizma i svih ostalih na svetu može da potraje još sto godina, i može na žalost dovesti i do radikalizacije nas samih. Vrlo je moguće da ćemo se u odbrani jednih vrednosti pretvoriti u one protiv kojih se borimo; uostalom, takve su se stvari i ranije dešavale.

Situacija je posebno kritična ako uzmemo u obzir krizu demokratije koja postoji u Evropi i Severnoj Americi, gde sve manje ljudi veruje u institucije, gde sve manje ljudi ima barem puki osećaj da vlada, gde postoji sve jasnije uviđanje da je partijski sistem doveo do vlasti oligarhije, gde je sve veći jaz između bogatih I siromašnih, gde sve manje ljudi uopšte izlazi na izbore. Demokratiju žele svi, bez izuzetka, ali je jednostavno u postojećem stanju ne vide, zbog čega bi se mogli okrenuti protiv demokratije, navođeni ljudima koji su željni moći i koji bi ih ubedili da ovaj sistem ne može da funkcioniše. Ako se ovo odigra paralelno sa zahuktavanjem sukoba sa radikalnim islamistima, eto belaja.

Nafta polako nestaje

Procenjuje se da ćemo zalihe “crnog zlata” potrošiti za nekoliko decenija, možda najviše za 50 godina; ova optimistična procena bi međutim mogla dodatno da se smanji sa ubrzanim razvojen zemalja drugog i trećeg sveta.

Bez obzira što već sada postoje neke alternative, kao što su plin i metan koji bi mogli da zamene benzin za bazične potrebe koje svima padaju na um, dakle, pokretanje motornih vozila, činjenica je da su i ovi resursi potrošni i da je veliko pitanje koliko će dugo moći da prolongiraju krah ekonomije i samim tim civilizacije.

Ako ne budemo na globalnom nivou uspeli da nađemo alternativu, svet bi mogao da stane. Ako svet stane, staje ekonomija. Ako stane ekonomija, počinje glad, počinju haos, pakao, bezvlašće.

Tehnološka revolucija vodi do revolucije

Sve što smo prethodno naveli praktično je ništavno kada se uporedi sa razvojem tehnologije koji se pred našim očima odigrava munjevitom brzinom za koju uopšte nismo spremni. Mi kao društvo ne možemo to da svarimo, posebno ne ako se ima u vidu šta se sve razvija. I posebno ne ako se ima u vidu da je svaka tehnološka revolucija u prošlosti donosila i društveno-političko-ekonomske revolucije, počev od vatre i točka preko pluga do Gutenberga.

Pođimo od 3D štampe. Kao što verovatno svi već znate, radi se o mogućnosti da u svojoj kući pomoću posebnog uređaja, 3D printera, napravite bilo šta, ako posedujete šemu koju ćete uređaju zadati i ako posedujete materijal od koga će to biti načinjeno. Zaboravite na to što je ovo i dalje tek u povoju, gledajte kako će biti za deset, dvadeset ili trideset godina. 3D printeri već sada ubrzano postaju pristupačni; za dvadesetak godina kupovina jedne ovakve spravice biće kao kupovina mobilnog telefona. Istovremeno, postaće i puno napredniji od ovih današnjih.

E sad, razmislite o posledicama ovoga. Možda niste u stanju da ih sve sagledate, i možda vam ne padaju sve pamet? Recimo, umesto da izađete napolje i kupite šoljice za kafu, moći ćete sami da ih “odštampate”. Treba vam novi par čapara? Štampaj! Trebaju vam nove farmerke? Štampaj! Treba vam novi automobil? Štampaj!

Treba vam novi telefon? Štampaj! Treba vam pištolj? Nažalost, štampaj. Ne samo da 3D printing sa sobom donosi potpuni slom industrijske proizvodnje, donosi i nepregledno more opasnosti.

Ako na ovo dodamo i eventualnu mogućnost “štampanja” hrane, zajedno sa za sada preskupim laboratorijskim uzgajanjem mesa od ćelija žive krave (trenutno je moguće od samo jedne ćelije stvoriti 20.000 tona mesa) ili žitarica i drugog bilja, što će vrlo brzo sve postati isplativo, jasno vam je da će i poljoprivredna proizvodnja kroz svega nekoliko decenija doživeti krah.

Ono malo poslova koji će ostati ljudima da ih obavljaju preuzeće roboti sa veštačkom inteligencijom, koji su takođe i egzistencijalna opasnost po čovečanstvo.

Dakle, sve kad se skupi, pričamo o nekoliko stotina miliona ljudi koji će ostati bez posla, u sistemu u kome vladaju oni koji imaju novca i koji svoje bogatstvo ne žele da dele sa drugima. Gde će ti milioni, ako ne sa svojom motikom odštampanom u 3D printeru na ulicu?
Zaključak? Crno nam se piše!