Ispostavlja se da odgovor na pitanje, u šta veruju pripadnici najvećeg kulta na svetu, nije ni malo jednostavan

Ovaj tekst je preuzet sa portala National Geographic

U novembru 2012. godine kameni spomenik na kojem je ispisano Deset Božjih zapovesti postavljen je na posedu glavnog grada Oklahome.

Sedam godina pre toga, Vrhovni sud SAD-a presudio je da takav spomenik postavljen u glavnom gradu Teksasa ne krši klauzulu Prvog amandmana kojim se vladi zabranjuje da donosi zakone "kojim se uvodi državna religija". Međutim, sada to isto žele i druge religije.

U decembru 2013. godine Satanistički hram pokrenuo je kampanju da se postavi spomenik odmah do spomenika Deset Božjih zapovesti u glavnom gradu Oklahome, pravdajući se da će to "dati priliku stanovnicima Oklahome da pokažu da brane osnovne slobode koje su Ustavom zagarantovane". Želeli su da skupe 20.000 dolara do 18. januara, ali su iznos premašili već na samom početku. Nakon toga su otkrili dizajn svog spomenika: krilato stvorenje sa telom čoveka, glavom koze i rogovima na tronu ispod pentagrama, uzdignuta dva prsta i dvoje plavokose dece koja ga sa uzbuđenjem gledaju.

Satanisti izgleda imaju smisla za humor, ali u šta zapravo veruju?

Ispostavlja se da je pitanje poprilično teško. Neće vas iznenaditi ako čujete da su satanisti uglavnom izdeljena grupa, sa mnogobrojnim različitim organizacijama, verovanjima i ritualima. Mnoge od tih organizacija su u potpunosti ili delimično okultna, a mnoga su skrivena od nevernika, tj. nesledbenika. Neki satanisti su spiritualisti: Obožavaju Sotonu kao božanstvo. Sledbenici Ministarstava Sotonine radosti (Joy of Satan Ministries), na primer, "znaju da je Sotona/Lucifer stvarno biće" i veruju da je on "pravi otac i bog koji je stvorio čovečanstvo". Drugi su materijalisti i odbacuju verovanje u natprirodna bića.

Među njima su najpoznatiji Crkva Sotone - koju je osnovao Anton Šandor Levej, najpoznatiji okultista od Alistera Kroulija - i Satanistički hram. Lucijen Grivs, portparol Satanističkog hrama opisao je sebe kao "ateistu kada je u pitanju verovanje u natprirodna bića" i rekao da za njega satanizam znači "individualnu suverenost naspram tiranije i težnja ka znanjem čak i kada je znanje opasno." Levejeva "Satanistička Biblija" proklamuje "Život je veliko zadovoljstvo - smrt je velika apstinencija! Zato učinite sve OVDE I SADA!... Izaberite ovaj dan, ovaj sat, jer nijedan spasitelj ne živi!

"Uprkos ovim razlikama, određene sličnosti spajaju mnoge spiritualne i materijalističke ogranke satanizma: Najviše verovanje da obožavanje natprirodnog božanstva - i crkvene strukture koja se razvila radi podrške takvom obožavanju - ne ograničava ljudsko znanje i napredak; kao i verovanje u nauku, racionalnost i učenje, bez ograničavanja.

Piter Gilmor, Levejev naslednik na čelu Crkve Sotone pravi razliku između "telesnih ljudi i duhovnih ljudi". On veruje da ovim drugima treba "tatica kojeg će se plašiti na nebu", dok je on "srećno biće u centru svog univerzua". U tom smislu, materijalistički satanizam je takođe skoro potpuno sličan sa organizovanim ateizmom, ili čak ateizmom sa ritualima.

Međutim, Gilmor kaže da njegova crkva koristi Sotonu u originalnom hebrejskom značenju "protivnika" - "figure koja će ustati i izazvati."

Sotona u tom smislu postaje na neki način postaje metonimija za izazivanje ukorenjenih uverenja, radije nego zao i krvožedni bog.

Sve što je navedeno je mnogo manje izazovnije za naslovne stranice medija, od životinjskog žrtvovanja ili ritualnih ubistava. Naravno, neki su osuđeni za strašna dela koja su počinjena u ime ili su povezana sa Sotonom. Međutim, to su nisu prva ubistva počinjena u ime religije, niti postoje dokazi koji ukazuju da su takve ubice veći predstavnici satanizma, nego što su druge ubice predstavnici svojih religija.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ:

Tehnološke inovacije Prvog svetskog rata

Sijalica koja radi neprestano više od jednog veka

Amazonke se zaista borile i umirale kao muškarci

Koja država je najsrećnija na svetu

Istorija svastike: Od sreće do mržnje