NESVAKIDAŠNJE SVEDOČENJE: Ovo je istina o putovanju kroz vreme i saradnji sa vanzemaljcima!

Ovo je njegovo svedočenje

"Moj otac, Aleksander Dankan Kameron, Sr., upisao se u američku mornaricu pre ulaska Amerike u Prvi svetski rat. Prvo je dobio mene, zatim moga brata A. Dankana Kamerona, Jr. (maj 1917) s drugom ženom. Dankan i ja, kao polubraća, odrastali smo srećno sa stricem Arnoldom u velikoj kući, mirno u Vest Islip, Long Ajland (otac je ostao u mornarici do 1930, kada odlazi u penziju). Kako nismo imali teškoća s novcem (zahvaljujući Arnoldovoj i Konstablinoj sreći na berzi), Dankan Jr. i ja (nakon završene srednje škole) pohađali smo univerzitet. Ja sam išao prvo na Prinston, zatim na Harvard, završio sam fiziku. Dankan je pohađao Univerzitet u Edinburgu. Takođe je završio fiziku, u leto 1939. U septembru 1939, Dankan i ja upisali smo se u mornaričku komisiju, a zatim smo pohađali 90-dnevnu obuku za “Specijalnu agenciju” za mornaričko osoblje u Providensi, Roud Ajland. Po završeku obuke, obojica smo dodeljeni na Institut Naprednih Studija (Princeton, N.J.) i direktno na započeti “Projekat Nevidljivost.” S uspješno položenim ispitom 1940. u Brooklyn Navy Yard, projekt je bio označen kao tajan i preimenovan u “Projekt Rainbow” (Projekat duga).

U januaru 1941, poslani smo na more u sklopu dužnosti na USS Pennsilvanija. Otputovali smo na Pacifik u oktobru 1941, kada je Pensilvanija došla na dokovanje u Perl Harbor. Nakon odlaska u San Francisko i ostanka tamo u decembru 1941, vraćamo se u institut u januaru 1942. Radimo na projektu celu 1942. Nikola Tesla se povukao sa projekta u martu 1942. i Dr. Džon Von Njuman ga je zamenio. Dankan i ja ostali smo na projektu kroz dva testa 1943. s “USS Eldridge.” Drugi test, 12. avgusta 1943, bio je totalna katastrofa, s mnogo žrtava, a Dankan je trajno nestao. Ostao sam u mornarici i oženio sam se kasne 1943. Sin Džes, rodio se u februaru 1944. U julu 1944, porodica i ja smo premešteni u Los Alamos gde sam ostao do 2. jula 1947. Tada sam premešten i nasilno odvojen od svoje porodice koju nisam više nikada video. S optužbom za špijunažu, očikivao sam vojni sud. Umesto toga premešten sam u Vašingotn, gde su optužbe odbačene, a ja sam premešten u Montauk, Long Ajland, vojnu bazu (Fort Hero). S te tačke premešten sam u vremensku liniju u 1983, natrag u projekat "Finiks". Tamo sam podvrgnut ispiranju mozga i sva memorija mi je izbrisana. Uz to, vraćen sam (smanjen sa starošću i veličinom 30-godišnjaka u telo jednogodišnjaka) i zatim, kao jednogodišnjak, vraćen u 1927. i ubačen u novu porodicu kao zamena za poginulog sina. Ta nova porodica - Bielekovi – postali su moji jedini poznati roditelji za više od pola veka.

S napretkom Drugog svetskog rata, povučen sam u mornaricu 1945. (druga tura) kao mornar do 1946. Po završetku službe, oprobao sam sreću u biznisu (koji je propao) i upisao sam koledž (1949-1950) u Nju Džersiju i kasnije na UCLA. Nastavljam karijeru kao elektrotehnički inženjer (1958-1988), i idem u penziju 1988. U maju 1986. mi se vraćaju sjećanja na projekat Finiks i Filadelfija eksperiment (projekat Duga), a u januaru 1988. uključen sam u opsežna predavanja i pisanje o Filadelfija eksperimentu i o projektu Finiks kao i neverovatnim posledicama u vremenskoj petlji."

Pričajte mi o projektu Finiks.

"Bio sam u poslednjoj fazi projekta Finiks suočen s raznim aspektima projekta. Uključio sam se u projekt 1953. kao Al Bielek. Uključio sam se kao Al Bielek. Preston Nikols je uključen kao Preston Nikols, i Dankan Kameron je uključen kao Dankan Kameron, u njegovom drugom telu, bez ikakvih sećanja o učestvovanju u Filadelfija eksperimentu. Projekat je proizveo vremenske tunele. Ljudima je omogućeno da putuju kroz vreme i prostor i oni su to činili. U Montauku su se odvijali i drugi projekti. Mi još ne znamo za sve njih.Tehnologiju za tunele nam je dala kooperativna vanzemaljska grupa, prvenstveno Orionska grupa, koja uključuje reptile, podgrupu zvanu Leverons. Tehnička grupa koja je omogućila podršku, bila je grupa sa Sirius A – materijalistički, naučni ljudi. Možda ne zlonamerni, ali zavedeni, jer imaju vrlo dugoročne ugovore s Orioncima da im omoguće potrebno znanje i podršku. I oni rade s našom vladom u tajnosti na razvoju tehnika umne kontrole i na razvoju visoko automatizovanog, tehničkog društva koje će biti mnogo lakše kontrolisati nego što je slučaj sa ovim danas. A tome se približavamo, i to vrlo brzo.Takođe, tamo je bilo mnogo Sivih vanzemaljaca. Bilo je i drugih grupa koje nisu učestvovale u projektu, ali su bili tamo kao posmatrači, poput grupe s Antaresa, vrlo dobri, vrlo srećni, vrlo vedri ljudi. U stvari, ne bih baš mogao reći za njih da su ljudi. Čak niti anatomski. Zašto su bili tamo, ne znam. Nisu radili ništa. Bili su posmatrači.

Ali vanzemaljci su omogućili proučavanje, opremu. Sakupili smo to s kompjuterskih podataka na IBM 360. Tada to još nije radilo i neke su promene napravljene. Duboko sam se uključio u posao sa vremenskim tunelom. Bila je to vanzemaljska tehnologija. Mi nismo imali teoriju. Imali smo kapacitete, tehnološke studije za izradu opreme, i izradili smo to prema njihovim specifikacijama. ITT je sve ugovorio. To je bilo na “Black Card” nivou provere, što je najviši nivo tajnosti koji postoji. Većina ljudi ne zna da to postoji. To u osnovi znači - za tako dubok "Black Hole" projekt se svi dokumenti, sve u vezi s tim, drži zakopano u crnom podrumu. Niko nema pristup tome bez prikladne dozvole. To uključuje i odeljenje nabavke koji kupuje opremu za takve projekte. Dokumenti o nabavci, prodaji, bilo čemu, su zakopani u crnom podrumu i nito ih ne može naći. Zato se to zove "Black Hole" projekat. Takvih projekata ima jako puno. To je jedan od njih. Tunel je postao potpuno operativan oko 1977. nakon mnogih izmena. Otprilike 1979. imali su sve rezultate koje su želeli. 12. augusta 1983, noću, projekat je namerno uništen. Sabotaža iznutra. Ali ono što su uradili pre toga bilo je neverojatno. Jedna od upotreba Finiks projekta, odnosno vremenskih tunela, bila je da omogući rezervni transport do kolonija na Marsu. Kolonije na Marsu su tamo od ranih 70-ih. Na mesec smo otišli javno 1969. U stvari Nemci su bili tamo 1947. A mi smo bili tamo 1962. zajedno sa Rusima. Ekspedicija je bila tamo 22. maja 1962. Mi imamo kolinije tamo na Marsu od kasnih 60-ih ili ranih 70-ih. Našli su tamo mnogo artefakata. Tamo je više od jednog uništenog grada. I naravno, tamo je slavno lice, piramide i ceo taj kompleks o kojem je Dr. Ričard Hoagland javno govorio. Postoje 2 videa o tome, plus njegova knjiga. Ono što su našli na površini upućuje na to da tamo postoji još mnogo toga za pronaći što je zakopano. A oni nisu to poneli sa sobom, nisu imali mogućnosti poneti sa sobom tešku mehanizaciju na Mars u to vreme. Nisu imali bagere, traktore i takve stvari. To je bilo preteško za poneti. Poslat je zahtev radiom na Zemlju, “Verujemo da tu postoje podzemne instalacije. Videli smo zapečaćene otvore. Možete li nam vi momci dole reći šta da radimo?” Informacija je poslana u Montauk, Finiks projekat. Oni su odgovorili, “Dajte nam koordinate tih lokacija na površini Marsa.” I učinili su to i rekli su, “Dobro, istražite to.”

I istražili su. Jer su mogli pomoću tunela ići na bilo koje mesto na Marsu. Otišli su upravo na te koordinate. Prvo nisu slali nikoga. Pokrenuli su tunel u nešto za šta su mislili da je podzemno područje, radije nego da rizikuju da nekoga zabiju u stenu. Poslali su kameru. Okrili smo tamo pećinu koja je bila sigurna. Zatim je Montauk poslao ljude. U posadi smo bili Dankan i ja. Prva grupa koja je poslana trebalo je da istraži podzemlje Marsa. Nisam spomenuo u knjizi ko je išao, ali eto, mi smo išli. Bilo je verovatno i drugih. Išli smo nekoliko puta. Našli smo sve vrste artefakata. Našli smo još ispravan podzemni sistem osvetljenja, sistem napajanja. Našli smo to, uključili smo to, i još uvijek je radilo. Nije bilo tragova života. Mnogo artefakata, dokumenata, zapisa, religijskih predmeta, kipova, sve složeno kao u skladištu, velikom skladištu."

Da li je pisani materijal na engleskom?

"Ne. To je bilo na drugom jeziku. Nije na engleskom. Dankan je mogao nešto da prevede. Video sam to, ali nisam razumeo jezik. Donešeno je mnogo stvari i snimaka. Dankan i ja smo tada odlučili da odemo na sopstveno tajno putovanje (Po završetku putovanja, sve se snimi. Sve koordinate i informacije, koje su potrebne za upravljanje sistemom, snime se na kasete. Možeš uzeti tu kasetu, staviti ju u kompjuter, bez psihičke pripreme i sjedala i brojeva, možeš otvoriti tunel na istoj lokaciji, jer kumpjuter sadrži sve astronomske podatke – sva Zemljina kretanja, kretanja Sunčevog sustava, sve je u kompjuteru – imaš potpunu vezu s novom lokacijom gdje će planeta biti. Ti "uključuješ" tunel u potpuno istu lokaciju. . .). Tako da smo otišli dva puta za sebe, za svoje lično malo istraživanje."

I niko nije kontrolisao mašinu u svrhu vašeg povratka?

"Uključili smo opremu. Nikoga nije bilo tamo. Na drugom putovanju smo otkriveni, jer postoji automatski zapis o tome koliko puta i kada je opreme korišćena, i u koju svrhu, i slično. To se dešavalo automatski, sve vreme. Tako da smo bili uhvaćeni po povratku. Povučeni smo sa projekta, dobili smo po prstima. “Više to nećete raditi,“ i jedan od ljudi koji su bili uključeni, stariji naučnik, je razbio naš tim. Dankan i ja nakon toga nismo više radili zajedno, ali ostali su radili dalja istraživanja. Šta su oni našli, ne znamo. Neki ljudi su unapred izabrani, kao Dankan, Preston i ja, da budu deo programa. Nivo ispiranja mozga je varirao. Dankan je bio teško programiran, ispranog mozga da čini što je činio tamo. Meni je u nekoj meri ispiran mozak, a Preston je prošao teško ispiranje. I dato nam je, što biste nazvali fragmenti, nakon što je čitav projekt srušen i formalno proglašen gotovim 1. januara 1984. Svi smo imali svoje fragmente, što znači da nam je um očišćen od svega što smo radili na projektu. I nadali su se da će stvar ostati zamagljena. Ali nisu. Razlog za to je, što mesto nije uništeno. Ono je još tamo. Ovlašćenja nad mestom su 1. januara 1986. prebačene na Državnu komisiju za parkove Njujorka, da postane deo okolnog parka. Komisija nije ništa uređivala. Nisu srušili zgrade. Nisu nikada otvorili mesto kao park. Srušili su ogradu tako da ljudi mogu da ulaze, šetaju i kampuju ako žele, tokom dana. Uređaji su ostali u zgradama. Otišavši tamo, prvo u avgustu 1985. na poziv Prestona (poveo sam Dankana sa sobom). U to vreme niko od nas nije znao da smo bili deo Montauk Projekta. Preston, kao prodavac električne opreme, je pre toga bio tamo privučen odbačenom elektronskom opremom."

Tu započinje knjiga Montauk Projekat.

"Tačno. On nije znao u šta je bio uključen. Nije se sećao. Na tom putovanju u augustu, Preston nas je poveo i rekao, “Obojica ste senzitivni. Da vidimo šta ćete uhvatiti kada odemo tamo.” Rekao je, “Znam da tamo nikada niste bili.” On uistinu to tada nije znao. Tako smo izišli i osetili užasne vibracije u bazi, kao da se nešto grozno tamo događa. Osetili smo to čudovište, koje se pojavilo na kraju priče, čija je svrha bila da uništi bazu.Oni (Preston i Dankan) su naravno, imali prednost. Posećivali su Montauk, i vraćali se u Finiks. Bili su tamo nekoliko puta, i postali su svesni svoje umešanosti u projekt mnogo ranije od mene. Vrato sam se (u Montauk) u maju 1986, i ponovno posle s grupom iz Finiksa, sponzorisanu, verujem, od strane senatora Berija Goldvatera. Nakon što sam rekao toj grupi, koju sam znao od decembra 1985, o projektu, oni su izašli da istražuju o mogućoj zloupotrebi federalnih sredstava za legalne projekte korišćenih za finansiranje ilegalnih projekata. Tražili su dokaz. I to je bio njihov modus operandi, nihov razlog za ulazak u državu Njujork, za ulazak u bazu, u zaključane zgrade.

Neke su bile zaključane. Tražili su bilo koji dokaz, o zloupotrebi federalnih sredstava u tom projektu. Sada znamo da federalni novac nije bio uključen. Glavni istražitelj je to dokazao. Ali u procesu smo napravili puno fotografija, i tokom te posete u maju 1986, moja sećanja na Montauk su počela da se vraćaju, jer sam posjetio mesto, mesto zločina, ako želite."

To je delovalo kao okidač.

"To je bilo okidač za mene, kao i za Dankana, i za Prestona. Moja sećanja su se vratila. Znao sam da sam bio deo toga. Sećanja su od tada izvirala polako, nije sve došlo naglo odjednom. Dolazilo je u delovima, zavisno koji okidač ih je vraćao. Ali jednom kada probijete rupu u zidu sećanja, to je kao rupa u brani. Rupa počne da se širi i nastavlja sa širenjem, i možda sve prođe kroz nju. Tako, spoznao sam na kraju da sam bio duboko uključen u administrativni i inžinjerski deo mnogih projekata. Dankan je bio uključen u više od jednog projekta. Preston je bio šef stanice nakon Metjua Zareta. Profesor Zaret je sklonjen 1980."

I sva tehnologija je bila od vanzemaljskih grupa?

"Sarađivali su s vanzemaljcima. Vidite, imali su srušen NLO, koji je namerno pao, u dogovoru s Hitlerom, od strane jedne grupe Plejadanaca. Bio je napunjen sa tehnologijom. Razlog za pad je bio da Nemačka visoka komanda, da ako ih pritisnu, mogu reći, “Da, našli smo srušeni NLO u Bavarskim Alpama” ili nekom sličnom mestu, “i popravili smo ga, i uzeli delove za analizu tehnologije.” To zasigurno nije objavljeno. Ali ostaci letelice su nađeni blizu Penemunde nakon Drugog svetskog rata. To je bila Nemačka vojna baza za testiranje raketa gdje je Verner Von Braun radio sa svojom ekipom. Po završetku rata, on je prebacio svoju grupu na zapad, Amerikancima. Drugu grupu su zarobili Rusi, uključujući, verujem, njegovog profesora Hermana Oberta. Naravno, to je razlog zašto su Rusi bili u prednosti sa raketama nad Amerikancima, imali su učitelja od Vernhera Von Brauna!

Možda su imali još nekoga, jer su Rusi zarobili dobar deo Nemačke inteligencije kada je Berlin pao u njihove ruke. Rat je, u stvari, dobio ogromnu podršku, tehnologiju od Plejadanaca. Što se tiče ugovora, Ruzvelt je napravio prvi u SAD-u 1934, ne s Plejadancima, koji su ponudili pomoć SAD-u za izlazak iz nevolja s velikom recesijom, nego je izabrao drugu grupu, ali razloge njegovog izbora mi ne znamo. Ta grupa je znana kao K-grupa ili Kondroškin. Ispostavilo se, kako se vidi danas, da se radilo o plavo-sivim (blue-greys) vanzemaljcima. Ne malim sivima (greys), već krupnijim, zvanim blue-greys.

U svakom slučaju, on je napravio ugovor s njima. Oni su ponudili sasvim novu tehnologiju za Američku nuklearnu energiju 1938. Ruzvelt je prvo prihvatio, a zatim odbio jer je vojska rekla, “Uh, uh! Ne možemo to u potpunosti da kontrolišemo. Ne znamo šta će oni napraviti i hoće li nas izmanipulisati na kraju.” Tako su oni (K-grupa) nestali.1943. je došao Filadelfija eksperiment i sa njim Finiks projekat, napravivši ogromnu rupu u vremnesko-prostornom kontinuumu.

Vanzemaljci su namjerno to napravili 1983, napravili su pukotinu u vremensko-prostornoj fabrici, tako da je veliki broj vanzemaljaca i letelica mogao da prođe. Svi oni su imali mogućnost putovanja kroz vreme, ali pukotina je bila nužna za prolazak većih letelica i za eventualnu masovnu invaziju na SAD, i kasnije na Evropu, vanzemaljaca (primarno greysa, ali i drugih tipova). Kada su sleteli na Edvrds vazdušnu vojnu bazu kao i u druge baze – otkrivam mnoge detalje – vlada je već znala sve o vanzemaljcima prisutnima na ovoj planeti.

Znali su to od 1887. s prvom istražnom komisijom u vrijeme 22. predsednika Grovera Klevelanda. U svakom slučaju, znali su da su oni ovde, a oni su onda došli masovno. Suočili smo se sa tehnologijom s kojom se nismo mogli nositi, nismo znali rukovati, nismo znali šta s njom. Sporazum s Ajzenhauerom i njegovim savetnicima je bio u svrhu potpisivanja ugovora s njima, ugovora o nemešanju i pristupu svoj tehnologiji koju smo mogli dobiti od njih.

Kupili smo vrijeme da vidimo šta možemo u vezi toga kasnije. To je bila osnova ugovora. Usled toga, došao je veliki broj vanzemaljaca i eventualno su postali dio Finiks projekta. Oni su planirali unapred. Nismo znali šta smeraju. Gledam unatrag, tada to nismo znali. Oni su planirali unapred. Znali su šta rade. Usmeravali su i manipulisali Finisk projektom. Nisu očekivali da će se to tada prekinuti. Siguran sam da su predvideli nastavak kroz sljedeće decenije, barem kroz 90-e. Dakle, zbog određenih ljudi, koji su iznenada, oprostite na izrazu, “videli svetlo,“ postali religiozni, ili tako nešto, što ih je obuzelo, Dankan i nekoliko drugih zaverenika su odlučili da unište stanicu.

Razlog je bio to, jer su ono što su videli, doživjeli kao veliko zlo. Znao sam za to. Odlučio sam da ne učestvujem u destruktivnom delu plana. Ali oni su radili na svoj način. Stavili su poseban implant u Dankanovu glavu, tako da kada smo originalni Dankan Kameron i ja kao Edvard Kameron, prošli iz Filadelfija eksperimenta i nastavili kroz stanicu (trajalo je 12 sati) i vraćeni smo na Eldridge; zatim je Eldridge vraćen u 1943. U toj točki, ta faza je završena i vremenska petlja je zatvorena.Zatim se pojavila rečenica, “Sada je vreme“ i Dankan je oslobodio tu stvar iz svoje podsvesti, prema mašini. Odašiljač (koji je do tog vremena već imao svoju ličnost) je stvorio veliku zver, čvrstu trodimenzionalnu, 4 - 4,5 metra visoku, i ona je doslovno izišla iz podsvesti. Kretala se okolo uništavajući zgrade i ljude, i otkrivena je dok je pokušavala da se probije u radarski toranj. Toranj je bio prečvrst da ga probije. Jedini način da je zaustave bio je da unište odašiljač, i to su učinili. A zver je isparila u neki drugi realitet.

Nadamo se, ako se projekat obnovi, da će biti korišćen ispravno pre nego neispravno, kako je bilo u prošlosti, jer mislimo da postoje jako dobre mogućnosti upotrebe Montauk projekta. U široj perspektivi, možda ga je bolje ostaviti zakopanog. Samo vreme može pokazati šta će se dogoditi, i da li ću više igrati ulogu u tome. Nisu me tražili. Ne žele. Sve što možemo je, nadati se najboljem u budućnosti, i da će greške iz prošlosti biti sagledane, i da će nekako budućnost stoga biti bolja u smislu da smo razumeli probleme s kojima smo se susreli."

(Ivantic.net)